Srpski sion

С тр . 422 СРПСКИ

3. Сииодски актуар са једним канцелистом, који ће у једној рубрици специФикације бележити своту нроцене, а у другу постигнуту цену. 4. један извикач. Пошто ће се новац, који утече, унотребита на корист народа, то ц. комесар наређује, да се сав готов новац прикупи и на приплод уложи, међутим да се пријави, да ли ће се тај новац т ГипсПз рићИсЈз, или уз довољну хипотеку на зајмове употребити, те да се превиптње решење у том питању сачека. Ношто ће цео новац гато утече, имати припасти неприкосновеном Фонду, предузет је сумаран рачун тога новца, и нађеио је да има и неких актива, и то код наследпика Јована Авакумовића у Пегати и код арадске дијецезе. У погледу пештанског потраживања обнагаао је Синод, да на рачун неприкосновеног Фонда предузме пут процеса, што се има превигањем Двору пријавити. У ногледу пак дужника из арадск^ д^јецезе пријављује присутни епископ арадски, да су ради утеривања тражбина нревишња упутства издата дотичним жупанијама, и да исте свој посао већ врше. На гато царски комесар томе епискону наређује, да тај новац, чим утече, у фонд неприкосновеног иметка у готовом припогаље. На крају данашње седнице преиоручује царски комесар Синоду: 1-о да се ножури са израдом манастирске дисциплине, 2 о да преда дедукцију због Нерадина и Банковаца, 3-е каноничке разлоге за закључак Синода у аогледу забране четвртога брака, 4 -о да учини предлог, како би се готовина карловачког школског Фонда и неприкосновеног архиенископског иметка, према превишњој одлуци, плодоносно уложити могла. Записник шеснаесше седнице, 21. октобра 1776. год. држане. Пошто је данашња седиица одређена за читање 65. §-а нацрта за регуламент, који је остао т зизрепзо, то је исти §. у целости нрочитан, пошто је нретходно адјусгиран занисник прошле седнице од 17. октобра, а погато исти §. говори о увађању тривијалних школа, то царски коме-

СИОН Б р . 15. сар тражи од Синода модалитете, како би сваки енископ у својој дијецези могао ова наређења за тривијалне школе снровести, ношто је сваком епископу најбоље иознат положај поједипих општина и састав парохија њихових, на што Синод примети, да му је за овај предмет нужно времена, и да им се садржај овога §-а о тривијалним школама саопшти, и молише да им се и цео пројект изда, што је одмах и учињено с тим, да га у своје време имају вратити, чиме је данашња седница закључена. Записник седамнаесше седнице, 26. октобра 1776. г. држане. У данашњој седници саопштена је Синоду превишња одлука на први синодски записник од 23. септембра о. г. и то на следећи начин. 1-о свима архи. и енископимаје дозвољено у Синоду појавити се у њиховој правој епископској одори са камилавком, без да нри гласању морају камилавке скидати, но Њено Величанство не сумња, да ће епискони комесару, који њену освећену особу иредставља, увек дужно поштовање одавати. 2-о дозвољава се, да се на тако зване поштанске дане седнице не држе, али под условом, да сваки (епископ) мора те ноштанске дане унотребити на извршење својих осталих послова и на поднашање тра жених извештаја. 3 е Њено Величанство не жели митрополита у случају неочекиваних болести нословима да оптерети, тим мање, што је он у разним концертацијама о већкни тачака новога регуламента већ у Бечу саслугааи. У случају болести ће дакле у синодалним седницама место митроиолита, најстарији епископ заступати и глас свога ће се потоме двоструко рачунати. 4-о на исти начин дозвољава Њено Величанство, да сваки епископ, који оболе, може свој глас на другога пренети, у коме случају се глас сваког таког овлаштеног епископа двоструко рачунати има, но пуномоћ се мора увек писмено издати, и протоколу на писмено приложити.