Srpski sion

Б р. 23

ОРПОКИ СИОВ

О тр . 671.

виц најзгоднији био, имали послати дворскоме комесару, који би исте иоклоне последњега даеа Синода у превишље име Нашег Величавства дотичнима јавно уручио. На овај начин би се са трошком око 800 дуката оставио спомен владалачког великодупшја, што би у познија времена не само на клир, него и на цео народ доброга утицаја имало, те њихову верност и послупшост потстрекло, а олакшало би зн будући посао, и урезало слику своје великодушне и милостиве владарке још дубл>е у срца њихова. У Бечу 28 новембра 1776. Гро$ от Коллер Наставиће се

Је л' Текелијна заклада народноцрквена ил' приватна заклада ? д. р. Какве могу да наступе, и какве наступају обично последице од позпате наше брзоплетости и површности и у најважнијим стварима, а особито при донашању нових уредаба и установа; о томе би се дала читава књига написати само из данас постојећих наших автономних уредаба. Од многих примера, ми ћемо навести само један. А тај је пример: Текелииа заклада од 1. Августа 1842. Српски је родољуб Сава Текелија установио реченог дана закладу од 200.000 К и то за Србе питомце војене академије, за богословски семинар односно Србе семинаристе у Араду и за српског владику У Араду. Текелија је још за живота свога издржавао известан број Срба у војеној академији, који се број из речене његове закладе имао издржавати после његове смрти и који се издржавао из ње, дочим је за сриски семинар односно Србе у њему и за српског владику у Араду ставио услов, а наиме: кад његова заклада нарасте на 2,200.000 Круна, тада се има камата од 2,000.000 К поделити на три равна дела т. ј. на војене питомце, на семинар и богословске семинаристе и на српског владику у Араду, а 200.000 К дати на приплод, од кога ће се такође камата на исту ОРПОКИ ОИОН 1904.

циљ и у истом сразмеру имати делити кад нарасте и та свота на 2,200.000 К. Текелија је на брзу руку саставио правила за ту своју закладу, у нади да ће је доцније допунити, те с тога је и рекао у њој: 10. „— — унутрашњу организацију и управу богословског семинара имаће руководити митрополит, по нарочитом упуству, које Иу му саоиштити " — што није учинио, а у 11. ,,— — ако иак. гореречена својства не буде имао (т. ј. арадски владика не би био Србин), не може уживати доброчинство ове закладе, већ ће се ови интеримални приходи уложити, а њихов интерес ће сваке године митрополит и асистенти по смислу упутства, које &у и у озом иогледу дати митроиолиту, — што такође није учинио — подељивати на дотацију нароха арадске дијецезе из племена српског и православне вероисповести." Текелија је у 3.) тачци установио: „Извршење пак ове моје намере, исто и управу и чување главнице за вечита времена препуштам, поверавам и препоручујем архиепископу и мигрополиту карловачком и асистентима народног Фонда, који ће о томе дужни бити тачне рачуне водити, превишњем месту подасгирати и сваке године јавно обзнањиваги". На основу овог наређења, управљаоје свагдашњи митрополит-патријарх са три асистента, које је круна на предлог митрополига-патријарха именовала, од дана установљења поменуте закладе, па све докле су постојали асистенти т. ј. до Ок тобра 1875., када је на основу § 30. саборског устројства од 1875. укинута дотадашња управа народно црквених добара, и ступио на њено место саборски одбор. И ако је свагдашњем матрополитупатријарху, односно асистентима с њиме поверено више приватних заклада на руковање; за чудо, да ни у кр. рескрипту од 10. Августа 1868. а ни у саборском устројству од 14. Маја 1875. нема сиомена о поменутим закладама, него је у њима говор само о народно-црквеним фондовима и Фундацијама, у што не могу спа> дати поменута Текелина и остале подобне њојзи закладе и Фундације. А не могу с тога, што се по самом називу, народмо40