Srpski sion

С тр . 230.

СРПСКИ СИОН

Б р . 9.

Неприлично оклопчијам дати с твмиже оклопчијами принесјат и по објешчанију своему братии гомирској дадут на сахранение, да би Арсениј хоповац за тим ввше труда неимјел, коему нрепорученију моему у вас непрезрену но услишану бити надјејусја, и свјатима молитвами превручаја. Остају Преосвјашченства вашего Присножелателни в дусје свјатом брат смирени Епископ Хорватски Симеон Филиповић Из Копривнице Марта 6. 1743. (Ово је нисмо писао Симеон костајничком Алексију Андрејевићу, на 10 дана пред своју смрт). Г. Преосвјашчењејши и словесњејши Г. Г. особливоже мње премилостивјејши добродјеј. Аз при сем П. В. изјављају, јако сего текушчаго числа 16. от сего суетнаго и маловременаго свјета наш иокојви Г. Еиископ Симеон Филипович преставилсја во свјатија и вјечнија обители, буди јему вјечнаја радост и со свјатими упокоееие. Того ради В. П. во вједомост предају, јакоже и сами вјесте гдјесмо и в которих адови уст, унита у Загребу готов и носвешчен јест, ми же час и уру гледамо кад ће на нас, јакоже њекое године досаждение велие нашему честному клеру и народу в генералатје карловачком немалују турбацију и тшчету сотворил је, а все продолженија ради непоставлееија епископа: за то како В. П. тако и прочим Архиереем пишем да би по должности своеј в зашчишчение церкве и народа нашего аки воини Христови предстали и них блаженству ускорили писати, что би сие дјело недалосја продолживати да сја паки неукореаи помежду нас унија јакоже вјесте В. П. да от 1715. здје со унити непрестано прецес держитсја. Со сим окончааием В. П, вајнижајши служител јеем и остају В монастиру Љеповинскому Марта 20. 1743. г. Понизни В. П. служител Николај Попович протојереј орвацке и надзирател дјел епископски.

(Ком је владици писао ово писмо прота Никола, не знамо. Ал' биће да га је писао будимском Василију.) д. Преосвјашчени Г. Епископ Ваше Преосвјашченство хоћете видити от рескрипта високаго ХоФ -кригсрата, которое днес вам нрисилаетсја, что надлежит, без никаковое задержание, видивше того рескрипта вишереченаго ХоФ -кригсрата да ден и ноћ путуете и овде в Виење да приходите. За такују заповјест сама причина била, ради оное безпутное дјело что сад в носљедних здјелалосја, то јест что више от пет тисјашч от вараждинских хорватов сљедуја самим своим злочеству и ребелској мисли, .јесу оставили кралевскују бохемскују армаду, и от самоволнаго их воље, без никаковое другое доиушчение искајући или от но»о примајући, јесу дерзиули да сја вратјат в нихових земље, и тако ниње в мјатеж јесу и сљедују. В. П. сами можете разумјети доволно такое дјело, како је сљедное сљедование, и какве тјажкое наказание приносити будет, будући то јасно противо оних кои венциах и закључениих что с Генералату учинили, дакле то је дјело јест что Национе варажинскаја, можетсја обрјетати в такој перикулуму да изгубјат нихове прнвилегије и имунитет војничких что до ниње с толиком славом имали и радовалиеја и в мјесто тјех, хоће да будут считати между најпосљедних и простих бауров, и то не само за сами себе но и в тшчету виовом потомков. Моја отеческаја љубав, что всегда имјел к овој Нации, учинила мја да се трудим всјачим и да радим что би могал удалити такују буру, која устрашает на них впадати, того ради ја понизњејше јесам молил и просил от јеја кр. вел. да би изволили заповјест прислати, да В. П. без замедленија приходите здје у Бечу и одавде одма да будете послати да идете на срјетение оних дезертиров људех, да их совјетуете да не више сљедујут оного ребелског пута, него да сја вратјат немедлено натраг к краљевској армадје, коју с то-