Srpski sion

Б р . 9.

СРПСКИ СИОН

С тр . 281.

ликим неиочитанием оставили, зачто то сад јест само једин модус, с коим могу не само их привилегиах цјело задержати, но и добити паки цјелое грацију јеја кр. величества. Нитко другој за овое д.јело више достоин јест кромје В. П., понеже знају добро какују ауторитет имате между того Национа и коликое равно имате в сердцје заслужбу високоју нашеја милостивјејшија кралици. Того ради не треба изгубити времја ни један момент, него да совершаете зановјест что будете примити от ХоФ-кригсрата и тако ничто на другое немислите, но на исполнение вашеја должности а нек буде от того что хоКе, обаче всегда будет ваша служба и ревност милостиво приемлена от јеја кр. вел. и ашче дјело шчасливо будет, содержатисја будет и от тога изићи спасение, почтение и консервацие привилегиах. Ашче јешче В. П. находити будете за доброе и потребао, да имате собоју коих других персон от клера или от другвх достовјерних и вјерних зјело добро учивити хоћете, да таких имате собом, зачто надјејусја лашние будет еФективовати срјетним конец, которое от внутреное моего сердца желаја особном љубовију пребиваја. Вашего Преосвјашченства доброжелателни и готов в службје Јозерћиз ЕгМепсив Бих Бахоп1ае т. р. В Виење Септ. 22. 1742. Е. I. Преосвјашчењејши и словесњејши Г. Г. мој патрон ухвани. Нисам хотел пропустити како неби у прилики овој моју дужну службу њиховом преосвјашченству писанием учинил, како и одавна дужност моја бјаше, обаче надјејусје о нињешних собранија у персони в Карловци подворити в. п., пак припетствоваше ми ови протопопинци 5 шниховима различнима конфузиами, кое помошчију Божеју јесам све добил и посрамил и посрамилисја. 6 Присталице проте Николе Поповића, бившег администратора. Уред,

Нињеже цјело намерам сам поћи даље, пак слишах да господа Архиереи разишлисја, и пак того ради васпјетисја, за кои понизно мољу преосвјашченство ваше извјестите ми, јели какова наредба била за нас сироте оставше от нихова Блаженства, нестли дух свјати вазбудил и за мене сироту да л каково милостивно словце било. И кад пак собрание будет, да би и ја пријавилсја на послужение прити, просим и молим п. в. отпишите ми, како и наДјејусја. Преосвјашченства вашег служител и понизни Ј осиф Стојановић Протосингел и вакантне Епархие Администратор. У Северину 10. Маја 1748. II. Преосвјашчењејши и с^овесњејши Г. Г. отче наш милостивјејши. Ашче милостију своеју изволите о мње увједети, Благодатију божиеју, свјатителскими молитвами во живих и во здрави обрјетајусја. За проча неимамсе чим хвалити токмо да доста скорби во всја дни и часи имјеју между наторалними конфизијаши и правдаши. Јесам јешче једип крат вашем преосвјашченству писал поради что је покојни владика Симеон Филиповић должен обшчинству остал, колико је да ми писмено изјавите, понеже непрестано господствујушчи навалили су ове грунте владичанске продавати и должником наплаћивати, да би могли что и обшчинству исходајствовати. Тако пак мољу п. в. изволите нам отписати у Крижевац генералију вараждинску, на имја г. обрствахтмајстера Мишка Михајлевића коменданта крижевачкаго. Како и надеемсја, остају Преосвјашченства вашег слуга невредни Ј осиф Стојановић А. и П. протосингел и генералата вараждинскаго Администратор. (Ова је два писма по свој прилици писао Симеон будимском владици Василију). (Свршиће се.)