Srpski sion

Стр. 438

СРПСКИ смон

Б р . 15.

У задњој точки наводи се: „по свршеном испиту има комисар испита у протоколу школску уписати оцену с чим је задовољан, и с чим није". У §. 29. говорећем о даровима установљује се: „Приликом испита могу се приљежној деци неки дарови давати, које председатељ испитни по назначењу учитељевом издаје." Будући да у цедој основи нигди назначено није, ко би имао бити комисаром, коли председатељем код испита, зато би ваљало те особе напосе означити. §. 31. Исписивање од школе. Пре навршене 12. и дотично 13. године неможе ни једно дете од ове школе отпуштено бити, окром неких код §. 25. (боље 20.) наведених случајева. Ова установа је опет у опреци с §. 1. 18 и 25. полаг којих би исписивање уредно имало настати са свршеном 10 или 11. годином то јест после навршене четврте године полазења школе и дотично после свршенога трећега разреда; па и неувиђа се, што би дете дуље у школи, кад је с добрим напретком изучило највиши разред те школе, а ово би била и задоста, па би се тако и §. 31. исправити имао. § 32. У којој год опћини имају два учитеља основне школе, има један само мушку, а други само женску децу учити. Ово стоји у протусловју с точком трећом §. 25. који ево овако гласи: „На дворазредним школама има један учитељ букварце учити и часловце, а други псалтирце." Мора се дакле једна или друга установа преиначити. У точки трећој §. 32. установљује се „да у свакој девојачкој школи има се увести учитељица за женске радње". Девојачком школом може се само она школа називати, у коју иду искључиво само женска деца и којој предстоји учитељица, без које нема женске школе, ако ли је примљена учитељица. онда се може уредно и девојачка школа завести, те не би требала изнимична какова наредбе. §. 34. Недељна школа.

; Уз сваку основну школу има се одмах завести и недељна и повторавајућа школа. Свако дете дужно је по одпусту из основне школе до краја 16. а по потреби до 18. године недељну школу иоходити. Ослобођени су од ове школе само они, који другу коју школу походе. Ова установа садржи много непрактичног и неизведљивог, — да то јасно буде, поставићемо само пример, кад би се девојка у 15. години удала, па питамо, да ли би она и онда још имала у недељну школу ићи. Виће ваљда задоста, ако се установи, да је свако дете поеле отпуста из основне школе дужно још кроз две године полазити недељну школу, окром ако иде у другу коју школу. Надаље садржава §. 34. За ову науку (недељну) има се учитељу суразмерна награда дати, најмање 1 фор. од детета. Ако би се баш ова установа и примила, требало би бар одредити, ко да ту награду даје, опћина или родитељи ? То исто ваља и о задњој точки §. 35. гледе недељног подучавања шегрта. §. 38. Местна школска заклада. Свака опћина има своју школску закладу. Та заклада и њезина благајна има се одлучено од црквених заклада руководити. Тој наредби неима приговора, али већа страна црквених опћина нема школ ске закладе, — а зашто не? јер нема извора за утемељење такове закладе. Зато би се морало напосе означити законито дозвољени извори за утемељење школских заклада; као што је школски тас, купљење добровољних приноса, распорезање закладне главнице на опћинаре уз уплату на рокове од 5 година или уз интабулацију на непокретна добра на амортизацију у 20 година и т. д. §. 39. Управа над школама. а) Местну школску управу води местни црквени одбор б.) диецезална управа. Има се у свакој диецези поставити по један мирски школска надзиратељ. Плаћа му је 1200 фор. с децималним прилозима од 150 фор. — по потреби одмереним паушалом за путне трошкове