Srpski sion

Б р . 15.

СРПСКИ СИОН

Гтр. 443.

цриметим оно исто, што и о аждаји код св. Ђурђа. То је једва нешто више од скицирања. Богородица на трону. Приказана је како окренута лицем прилазнику седи на трону, оборивши очи на свсга калог Јединца, којега држи на крилу. Сега јој со разлила ио лику, а узрок тој сети јесте предвиђање Његових страдања и смрти, које је предвиђење уметник лако скицирао над главом Богородичном. Положај, који је овде Богородици дат, по мишљењу моме једини ,је умееган. Кад је то „Мајка Божја на трону", онда треба да седи на њему. То је ногребно и због тога, шго на многим местима побожан народ ирилази овој икони у намери не само да се прен. њом моли, него и да је целива, па како је трон Мајке Божје за степен-два уздигвут над солеЈом. то ако би Богородица уснравно стојала (као што је н. пр. погрешно ириказао Урош Предић у новосадској алмашкој цркви), народ би могао допрети да целива само — ноге. Овако може и у руку, где бар ми Срби, и живе и мртве, целивамо, кад им наше поштовање хоћемо да одамо. Но док то на овој икони одобравам, не могу да одобрим што је уметник приказао Мајку Божју сшну и оборених очију , Ова икона има ту намену, да јој приступају са молитвом они, који баш Богородичну заштиту траже. Стицање ноуздања, које верни хоће том молитвом да ностигну, треба и лик Богородичан да иотномогне. Међутим Богородица је овде и сама већ у напред тужна и неутешна, па у тој тузи својој никуа. и ни на ког и не гледа, него само у свог Јединца. Ако пгде баш овде, на овом месту, треба да се на лику МаЈке Божје огледа блаженсшво , јер само такав израз може и молигеља утешити, охрабрити и душевно оснажити. 0 Богомладенцу на крилу Богородичном указујем на оно, што сам рекао нриликом нриказа Престоне Богородице на иконостасу. * И са. овим би мој приказ био завршен. Као што сам напред рекао, .ја сам о иконама говорио у првом рецу као свештеник и са тога, свешгеничког, становишта пресуђивао их. Уверен сам, да су ми примедбе биле умесне и образлажене. Напослетку бпх имао предлог за оне, којих

се тиче, у погледу она два нразна места на иконоетасу у реду, у коме су попрс.ја четворице евангелиста и апостола Иетра и Павла. Чуо сам, да ће се на та нразна места сгавити попрсја св. краља Малутина, и св. Петра Цетињског. Ако ово стоји заисша, .ја бих волео мало јачи разлог. него што су та два свеца — Срби. Предлажем: да се на та два места израде и ставе ликови иконе_оне двојице апостола, који својим посланицама допуњују циклус т. зв. „саборних" посланица, а наиме: Јуде и Јакова, и то тако да се аностол Јаков стави до апостола Павла, јер Јаковљево учење о добрим делима допуњује Павлово учење о вери. На тај начин би се у реду над престоним иконама цриказивало Св. Писмо Новог Завеша у њиховим иисцима , а ту лепу целину ма која друга два светитеља само би окрњила, не дајући м^ђутим у накнаду ништа ни више ни бољега. У Нов. Саду јуна 1905. Вељко Миросављеви^, п;рох и катихета. Статут за епархије у Боени и Херцеговини. Д. Р. После толиког чекања и очекивања, тумараља од Понција до Пилата, трошења грдног новца, свађе и ината и пркоса, а да и не говоримо о вређању цркве и њених поглавара, и напуштању најважнијих тајана новога Завета, без чега се не може нико ни називати православним Хришћанином; једва је једном регаено и питање о статуту за сриско православне епархије у Босни и Херцеговини. А како је решено? Решено је но ономе источњачком „цомоз Бог чаршио и десно и лево". Васељенски св. Синод одобрио је од 12 спориих тачака 7 по жељи митрополита, а 5 по жељи народних првака. И тако је једном решено и то питање, које је сву Босну и Херцеговину више од 7 година држало у непрекидној трзавици и немиру. Сад кад је !, <1 итање доведено своме крају, и к.ц у ее решењем његовим ирваци нарндпи, који су га неиознапи и не-