Srpski sion

Б р . 15.

СРИСКИ сион

С тр . 429.

котори просил благословениа отпустити јего к В. П., сим отпушчаем и сију копију от Их ц. к. вел. нашеа всемилостивјејшиа монархини и матере. Само да видите како издана јест на них Превосходителство нашего всемилостивјејшаго Г. Принцинала ради монастира лежашчаго у генералии вараждинској Марчи, что и како на посљедак из сего бити, ја овдје јелико могу ио указу них ексц. Г. Арх. и Митр. совјетују народ да у свакому миру и тишипи пребудут, и публицирах вчерашњего дне писмо них ексц. Принципала нашего, такожде и прилагаему копију их вел. и по пјелој славној Генералии вараждинској устроих чрез умне свјашченике, да во војакој Фари нрочитасе, и что видим, тако гдје надлежит јавити будем. Но само једна вјечаа жалост мње что пропадоше ополике душе христианске живушче у котару марчанском, а ниње ничто помоћи се неможемо противу оваке жестоке резолуцие, но всја окопираше и унити стадоше. Нанесда сија резолуција вјечни плач и тугу и смушчение сердца нашего, убо что да сатворим развје ашче Господ непоможет, труд них екс. Г. Арх. и Митр. засвидјетелствовал јест, и како да радимо и подвижемосја код их вел. и врата милосердиа да толчемо, за кое и недвоим да получити небудемо отјатое паки у наше руке датисја. Прочаја Пр. В. овдје све здраво и мирно, субетанцију почившаго Г. Теофановнћа .јесм примил к рукам, обаче от новаца весма худо, занеже Немци расточиша. В прочем — — Из Сјеверина 30. Ноем. 1753. 8ар1епИ раиса. За резолуцију сохраниге прошу. Јешче једин дјак походит тамо с своим сродником МитроФан Гаћеша, просил мене јего препоручити В. П. за дјаконство, тако на В. П. воли стоит, не могу отрестисја просјашчих, тако может паки пријти како отшел. Само совјстујте их, јелико више могох севјетовах их, обаче бјежут неимјејут чим плаћати новому Г. епископу. VI. Преосвјашчењејши — — Писание В. П. отпушченое ко мње чрез

ново-поставленаго свјашченика Боже и Игњатија пријмил јесм, на кое зјело смирено благодарствују сотворпшм милост им убогим; свјашченика же Игњатија по препоруки вашој јесм абие јего в школу пре* дал за поучаватисја, и настојати будем о нем, повреждение души нашеја тшчатисја будем двигнути. (За тим му честита празник — божић и моли да запопи ђакона Антониа Поповића а ђака Андреа Поповића да зађакони), Писание П. В. от Г. енископа славо* нијскаго на мње прислатое поеилају Вам, такожде от славнаго цјелаго Генералата вараждинскаго сочинени мемориал них вспр. Г. Арх. и Митр. копију посилаем да увидит В. П. них обшче илачевное преддожение и сие писание посилајут II. В. такожде и всим Господам еписконам равно јесу писали.* За сад ново писати П. В. могу да Г. Генерал Петаци непрестает от своего перваго начинаниа пакост клеру и народу и церквам нашим православним творити, н) по всја дни на горше успјевает и творит да Господ Вог по дјелу јего призрит, а их ц. к. вел. нашеј всемилостивјејшеј Госпожи монархињи и матери чаем да је доволно нисано како је достојно. Братију моју о Христје љубезњејшују старци свјатија и младија сушчија в мон. Гомирје П. В. с праздником их поздрављаем и цјелују. Притом остају — — Из Сјеверина Дек. 1753. Вјера Божиа II. В. ашче не пошљете мње кои цекин да се кои дан овамо прераним, невјем что буду творити, прихода ни откуду ни крајцаре да Господ Бог уклонит овакова житиа. Равно настојашчаго мјесјаца 19. попол ношчи преставилсе пречестњејшаго отца архимандрита љепавинскаго зет свјашченик Јоач Блажовски, јемуже буди вјечнаја памјат. Препоручаем синовца Максима старца Архимандрита и дјакона Петра имјејте сверх их милост отеческују.

* Обе ове иолбе штампали емо у целиаи Летопиеу у књ. 2<Н. Уред.