Srpski sion

О тр . 502.

ОРПСЕИ СШН

В р. 1?.

свакога учења у области вере. Преосвећени Милаш у своме „Црквеном праву" иише: „Без овлашћења епископа, нико не може у никаквој школи нредавати науку вјере, нити се могу без његовог одобрења уводити вјеронаучне књиге, те по њима предавати". Еиископ је дакле врховни учитељ вере у својој енархији, а свештеници постају учитељима архијерејским рукоположењем; њихова власт учења извире из пуноће власти епископове добивањем тзв. гшвзк) сапошса. Према томе дошавши свештенак по каноничкој мисији у парохију, прима са душепопечитељским дужностима у парохији и право учења свију нарохијана, па и оних малених који школу полазе. Канонички катихета је дакле парохијски свештеник, а школска уредба од 1872. дерогира његово катихетско право. Показали смо да се не можемо сложити ни са горе цитованиа §. 209. шк. закона, ии са оним 23 §. шк. уредбе, да не одобравамо одношај световног учитеља према науца вере у основној школи, који је и како је тим законима нормиран. Но дужни смо одмах овде изјавити, да није сврха писања ових редова, да световно учшељсгво одбијеао од веронаучне наставе. Никако ! Нама је добро нознато, да би већина нашега учитељства уложила жив и оправдан нротест нротив тога, јер прожмана љубављу према св. нравославној вери, без сумње Жели и тражи начина, да улије те љубави и повереном јој подмлатку. С друге стрвне опет учитељи као недагози добро знају, да је наука вере моћно и силно срество, којим се ооспешава достигнуће ностављеног им васнитног циља т. ј. релагиозно моралног васпитања шкодске младежи. Свешгенство опет види у световном учитељству природне своје сатруденике у младоме саду винограда господњег — у школи, на ће му увек годити да оно на одређен начин нартицинира у религиозно моралном васпитању деце и помоћу науке вере. А филијали многи, па рецимо и територијална констелација многих нарохија нука шта више свештенство да тражи сатруденике у особама учитељ& своје вере. Понављамо дакле да није сврха овим ретцима одбијаље учитељства од веронаучне наставе, него је сврха правилније регулисање иостојећег већ одношаЈа. Ево како: У сабору краљевина Хрватске, Славоније

и Далмације чује се већ од ноколико година да ће се школски закон подврћи ревизији. На цредлог нашег св. Синода могла би, а држим и хтела би земаљска влада у свој законски нројект ставити овако измењен речени §. 209. „. .. Но учитељ је обвезаа духовника своје вере у веронаучној настави помагати. У ту сврху употребиће учитељ из недељног броја сати четири сата на читање библијских повести са ученицима своје вере, те извлачење из њих моралних поука." Ово није илузија ноникла у земљи Утопији. Овоме сличан параграф постоји т сопсге^о у баденском школском закону од 8. Марта 1868. односно 13. Маја 1892. и то §. 22. који гласи: „Бег КеЦ§шпзип1егпсћ1; \У1гс! <1игсћ Ше ђе1геСепс!еп Клгсћеп — ипс! В.еП§шпз§етет8сћаПеп ћееог^! ипс! иђетасМ. 81е \уег<3еп ђеЈ Ег1еИип§ <1е8зе1ћеп с1игсћ беп §ет&88 §. 26. ађз. 3. а1з ћеШи§1 егк1аг1еп 8сћи11ећгег ип1ег8Ш121. 2и (ћееет 2\уеске 8о11еп аиз (1ет \убсћепШсћеп 81ипс1еп<3ери1а1 ете8 Бећгегз, бошеИ егГоМегПсћ је еесћз 81ип(1еп уегтегк1е1 тееМеп." Са преинаком горњега нараграфа у наведе ној од нас стилизацији, добили бисмо неизмерно много и — сви би били задовољни. Световни учитељ би био задовољан, јер он не би био више „помоћник" него сатрудбеник. Његов одношај према науци вере био би прецизиран. Не би био више изложен евентуалној злоупотреби онога „или иначе." Библијске повести, то моћно срество за религиозно морално васпитавање стојало би му на диспозицији и дејствовало стоструко боље од свију измишљених и натегнутих причица у школској читанци са погођеном, а богме много нута и пронашеном морилно васпитном тенденцијом. Прилике да ученицима улије своје жарке љубави према св. православљу — било би на овај начин довољно. Градиво веронаучно је велико. Свештеник сам или не доспева, или га тешком муком свега сврши. На овај би начин био рад подељен; прописано би се градиво свршило, и више, јер садашња наставна основа не исцрпљује му библијских повести ни приближно све што би било потребно. Катихета би оперирао са већ деци познатим библијским повестима. Усиеха би било за трећину више и — свештеник би могао задовољно дати хвалу Богу.