Srpski sion

566.

ОШсћи (јмон

В1-. 1&

V. Истога Јеремије Синодска посланица у Енглеску о уједињењу обреда. Пресвети Конетантинопољски, новоримски и васељенски патријарх Јеремије, блажени патријарх великога града Александрије (ко?ј, блажени патријарх божјега града Антиохије Ашанасије, блажени патријарх светога града Јерусалима Хрисаншо и присутни свети архијереји, ми= трополити, архиепископи и епископи и збор целог хришћанског источног и православног клира благочестивим и смиреним католичким архиепископима и епископима и њиховом часном клиру у Великој Британији, њима, нашим љубезним у Христу, у св. Духу свети братски поздрав, свако добро од Вога и спасење, Примили смо Ваше писмо у облику књижице, које је било одговор на одговор на одговоре, које сте на нас управили; из њега смо дознали за Ваше добро здравље и како се паштите и јако обазирете на нашу источну свету цркву Христову. Врло смо се обрадовали, кад смо разумели Ваше пажљиво провиЈјење и како се заузимате и трудите око саједињења цркава, које је саједињење потпомагање (ступ) вера и у тој заједници се радује Господ и Бог наш Исус Христос, који је за знак оданости према себи дао свећеницима као и својим ученицима и апостолима међусобно љубав, слогу и јединомишљење. По Вашем дакле захтевању ево одговарамо вам у кратко говорећи, да кад смо представили себи промишљено то што сте опет к нама писали, увидели смо и схватили смисао напиеанога; пошто смо пак пређе одговорили на то, немамо друго што да кажемо осим оно, што се односи на нашу изјаву, коју смо већ саопћили, и на веровање наше источне цркве, то исто велимо и опет на све Ваше нама управљене ставке и тврдимо, да су догмати и веровање наше источне цркве одавно још одре^ени, ваљано и побожно удешени и уређени на светим васељенским синодима и неје слободно њима ништа друго што додати, нити им са свим што

год одузети, и онај, који хоће да се с нама споразуме у божанственим догматима нашег православног веровања, мора се покоравати и повиновати ономе, што је одређено и установљено још предањем од старина и предањем светих отаца, и по наредби светих васељенских синода, и што се сачувала од времена апостолских и од доцнијих богоносних отаца црквених, и тога се свега ваља држати са простотом духокном и покорношћу и без икаквог другог потраживања или околишења. И то су довољни одговори на Ваша писма; но ради потпунијег и непобитнијег уверења, ево Вам шаљемо опширније излагање православног веровања наше источне цркве, које се још назива и Синод Јерусалимски, који је држан тачним рачуном у време за држање синода и то године 1672. а најпосле је штампано све грчки и латински године 1675. у Паризу и као што мислимо, однесен је и у Ваше крајеве и налази се код Вас и одатле можете познати и схватати без сумње побожно православно учење и веровање наше источне цркве; те ако се сагласите и ви љубазно са ; онима, који с нама једнако мисле, онда сте са свим једно с нами заједно и не ће наступити никакав расцеп изме^у једних и других, а што се тиче осгалих обичаја и установа црквених и што се тиче исправке извршавања светих тајана и св. литургије, лако је и просто и то исправити, кад се само с божјом помоћу извржи саједињење, Пошто је познато из црквених историјских књига, да су неки обичаји и обреди промењени били и да су још и сада нромењени на разним местима и у разним црквама, но јединство вере и слога у догматима једна је и иста. Дао би Бог, који све ствара и о свему се стара, који хоће да се сви људи спасу и да упознаду истину, да буде то по његовој пресуди и одлуци, по његовој божанственој вољи на духохраниво и спасоносно стање свију. Превео с грчког А. Пиоаревиб.