Srpski sion

Вр. Г9.

СР11СКИ СИОН

Стр 567.

М о л б а митрополита Јоеифа Рајачића за семинар. д. Р. (Свршетак.) 1. Августа 1847. поднео је митрополит Рајачић у погледу семинара следећу молбу цару Фердинанду: Јозерћ Кајасвјсћ, Саг1оуИ2ег Егг1л8сћоГ ип(1 Мећ-ороШ, 1 ј Ш. с 1 Ги88ГаШ$8Г ит сИе А1]ег§;пасН§'81;е Л ,г ег1сЈћипо' (Јез КесћГев с!ег Огискегеу гиш Уог1ћеИ (1ев Сгепега1-8еттагв о(1ег аћег, \уепп сНезез аив АНегћосћи! ги егасћ1еп<3еп Огигнћзп шсћ! ги §;е8ГаГГеп \\ г аге аиГ аетсп сл^епеп Катеп, а1в Саг1оућхег ЕггћЈвсћоГз ипс1 МеГгороШеп, ип<1 веспег је\гаИ^еп КасМо1§ег, Гттег аћег ги СипзГеп с1ек 8еттага ипс1 ипГег с1ег АНегћсЈсћб! аи%е81е1ћеп АиМсћГ с1ег Сепаиг. Еиеге Мајез1ае1, АИег^пасН&зГег Негг, Негг! 1п те1пет А11егип(:ег1ћап1§;8(еп Оезисћ уош 2б4еп Магг 1846. ћаШ 1сћ ит (Не А11ег&паЉ§8Ге Ве\\'ПН^ип§', гисквхсћШсћ ит «Ие Апш'с1пип»' с!ег ћегећб с1игсћ сНе КаЈбегИсћеп УогГаћгеи Еиег МајезГаеГ §1огге1сћеп Аш1епкеп8 ће-тШ&Геп ЕгпсћГип§; етев Сгепега1-8еттаг8 гит ВећиГе <1ег ћезвегеп иш1 2\гескта881дегеп ВПс1ип§' с1ег ги 8ее1бог§егп сИезез В.Ипв ћегиГепеи 1псИ\\'Ј(1иеп. 1т Касћћап^е с1е88еп, №а§е тћ ш АПег ХЈпГегГћаш^кеП \\'е1Гег ги ћћ!еп, \уотћ Еиег МајезГаеГ ^егићеп тб&еп, епГ\\ ? сс1ег аиГ (1еп Катеп <1е88е1ћеи Веттагв, пасћ (1ет Ве18р1е1е с!ег РебГћег ТЈтуег81ГаГ ипс! (1е8 МесМГапвГеи К1о8Гег8 1п Шеп, о(1ег аћег \\ г епп сНевез аиз А11егћосћ8Г егасћГеГеп Сгип<1еп пјсћг ги $е8ГаГГеп \\ т аге, аиГ шетеп еј^епеп а1б Саг1о\'1Г/ег Еггћћ всћоГз ип(1 МеГгороШеп, ипЛ тетег јелуеШдеп КасћГо1§ег Штеп, 1ттег аћег гит УогГћеН <3.ев Сепега1 8ет'таг8, ип<1 ипГег (1ег АПегћосћбГ \ г ог^езсћпећепеп АиШсћГ <1ег Сепаиг, <1а8 ВесћГ <1ег Бгискегеу ћићГгеГсћвГ ги егГћеИеп. 2иг ТЈпГегбГиГхиио' сНебег те1пеп АИегипГегГћаш&зГеп ВПГе с1игГГе всћоп с1ег еЈп/лде ХЈтзГапс! ^епи^ зеуп, с1а88 \\'1г с1а<1игсћ с1ег МоИтешПо;ке1Г епГ^е^еп ГгеГГеп \\'иг<1еп, ипзеге КПсћепћПсћег аи8 Ви881ап<1 ћеглећеп ги тиззеп; Етег Ко(ћ\?епсН§ке1Г, <Не ип8 ГгоГг <1ет Давв сИенег Л\ г е§; ип8 т с1ет АИегћосћбГеп Ег1аиГегип§8ВевкпрГе \'оп Јаћге 1779. \тог§;е2е1сћпеГ \уиг<1е, асћоп 80 гиг ЕазГ 2е\уог(1еп 1аГ, (1азн <Не теЈбГеи

С1-го88епГћеП8 Висћег Нећег епГћећгеп, ак с1а88 81е 8е1ће аиГ <1ет §е<1асћГеп \?е§е 81сћ коттеп Ие88еп. Аћег аисћ т Вегисћ81сћН §ип§ аиГ <1еп таГепеПеи УогГћеП, <1еп (Неае Е1ппсћГип§ Пег Ап8Га1Г уегзрпсћГ, \уа§е 1сћ ит сНе АПегћиИге1сћзГе Се\уаћгип§ тетеб ГибвГаШаГеп Сезисћб ги ћјггеп. ГЛћеггеи^Г ш ПеГзГег БетиГћ «1а88 Еиег МајезГаеГ сИебеп етег 80 §ете1п пиГгг^еп АпзГаВ 1П 6па(1еп гиги^епсћт ^егићеп \\'егс1сп ит зо тећг, а18 (1ас1игсћ 2и§'1е1сћ (Не Мб&ИсћкеП ћегћеу^еГићгГ \уигс1е, Висћег Гиг Уо1к8зећи1еп ги зећг та881§еп, с!аћег (1игсћ јескттапп 1еГсћГ ги ег8сћ\\'1п§'епс1еп Рге18еп ги ћекоттеп, \\'аз (1ег А1егћбсћбГеп АћзтћГ Еиег МајезГаеГ Ше АиГИагип»' Нбсћ8Г(1его Ггеиег^ећепеп Уо1ке8 сНевез ВЈГиз ће\\ШкГ ги 8ећеп, ип§етет ГбгДегИсћ зеуп \\'игс1е. ХЈЉп^епз с1ег АПегћбсћбГеп Опас1е (1етиГћ1§-8Г апетрГоћ1еп, егзГегће 1сћ 111 ПеГзГег ЕћгГигсћГ Еиегег МајезГаеГ \\ г 1сјп с!еп 1-Геп Аи^изГ 1847. аИегипГегГћап^зГ А11 егсћог8атзГег, Јозерћ ВајаезГсћ т. р. Зашто ее архимандрит Иларион Руварац није примио избора за вршачког владику? Д. Р. Архијерејски је Синод митрополије карловачке пзабрао 9. (51.) октобра 1886. једногласно архимандрита гргетешког Илариона Руварца за владику вршачког. Иларион је тај избор одбио и није се хтео иримити владичанс'1ва, него се захвалио на избору. Како је то његово непримање и одбијање у своје време учинило велико изненађење у Српству, и како Иларион није хтео ни могао тада јавно да каже нрави узрок непримања и одбијања; то се и тада и доцније а још и данас наводи за узрок његовог ненримања и одбијања то, да он није хтео да се потпише на реверс. ког тобоже сваки новоизабрани владика мора да га потпише пре свога посвећења, у ком дотични даје своју оставку на владичанству, те у случају нотребе, метне се само датум. Та је верзи.ја у Српству тако укорењена, да у њу мало ко сумња. Да би се бар сада сазнао прави узрок Ила-