Srpski sion

С тр. 666.

СРПСКИ сион

Бр. 22.

Карапсебешке грчко-источне владике. Бем, Пико и Кевђелац говоре да је први карансебешки владика био ГГартеније крајем XV. века, но тај Партеније је био 1542. год. војловичког манастира ирви игуман за којег се зна. , 1695. год. Спиридон Стибица. . . . Никола Димитријевић, 1722.; Мојсије Станојевић, 1728., Максим Несторовић, 1739. Е^тимије Дамњановић, 1741. Исајија Анточовић (1748. | 1749. митрополит) 1749. Јован Георгијевић (1769 ј 1773. митрополит), 1769. Вићентије Поповић, 1786. год. Јосиф Јовановић Шакабент, 1806. Петар Јовановић Видак, 1829. Максим Манојловић, 1883. Јосиф Рајачић, 1843. Стеван Поповић, вршачки владика: Емилијан Кенђелац (1853.—1878.) Карансебешки владика: Јован Попашу. Карансебешко владичанство никад неје пре 1865. год. било самостално. Да видимо у неколико одношај, у којем је стајала ердељска грчко-источна црква са суседном Влашком. Влашки војвода Радул је хтео да направи реда у држави и цркви. Донде су Власи у Влашкој само једног грчког владику у Терговишћу имали. Но Влаха је у горњој Угарској и Ердељу много било, с тога патријарх цариградски наименује два митрополита, један од тих је аостао митронолитом једнога дела Цп^го-УЈасћЈ-је и Северина ночетком XV. века. Радул подели Влашку (Пп§гоуЈасћЈа) на троје; један део је био дијецеза митрополитова, у другом делу (брајилски) наимееовао је новог владику, а друш наименовани владика добије крајовски банат са седиштем у Римнику. Радул војвода је 2 владичанства начинио, међу њима и северинско. Оног митронолита власт протезала се уговорима од 1595. год. и на влашка села у Ердељу. Кад је турско господетво престало у Мађарској и Ердељу, престаде и власт тога митрополита. Марија Терезија је 1777. гол. забранила влашким ноповима у Ердељу да примају наређења из Букурешта. Ову нарецбу су тим пре иоелушали, јер је Арсеније Чарнојевић јаку хијерархију у Угарској начинио, и под своју патријарашку моћ све је

влашке опћине у Мађарској подвргнуо. 12 После сеобе Срба у Угарску, услед верске уније, престаде у Ердељу са свим православно владичанство, па кад га је Јосиф II. 1783. год. опет васпоставио, нотчини га карловачком митрополиту. Сава ердељ. владика је две синодске наредбе оставио; у једној препоручује, да се у литургији влашки језик узме место српског. Сава је 1656. год, именован за владику а 1687. год. је умро. Тада је поникла у Влаха жеља, да се оцепе од Срба. Ова чежња је још повећана дипломом Арсенију Чарновићу датом. Осим ердељског владичанства ово су још била грчко-источна владичанства: мункачко, које је 1683. год. примило грчкокатоличку веру, арадско, карансебешко. За православне Влахе је установљена у В. Сибињу митрополија. Ердељско је грчкокатоличко владичанство, које је до сад под калочког надбискупа нотпадало, тако исто постало митрополија; владике, које под њу спадају: еперјешки, мункачки, од кад је унија, лугошки, велико варадски, самошујварски. Фогарашко владичанство је папа 1721. год канонизирао. У доба ердељски кнежева је протеетантска црква јако утицала на православну цркву. 1577. год. су ердељски редови решили, да они Власи, који оставе православну веру и приме Калвинску, могу себи своје владике бирати. Стеван Херче је за време Михајила Тордашија 1582. год. почео као калвин превађати св. писмо на влашки језик. Гавра Бетлен је 1624. год. опростио свештевицима плаћање десетка, но на то су само тако пристали, ако влашки владика буде зависио од мађ. реФорматског владике. Када су Власи у Ердељу почели остављати стару своју веру, сазове Барлзам митрополит синод за Влашку и Молдаву, и осуди калвински катихизис као јеретички. Али ово не поможе, јер је Сгеван Фога раши 1648. год. штамнао таки катихизис, и те је исте године штампан и нови завет. За време владике Арона, Павла, Петра, у црквама су употребљавали влашке књиге 12 СгећћагсИ: „везсМсШе (1еб Кехсћз Ццдагп, пгк! <1ег (ЈашИ уегћипЛепеп 81;аа1;еа" IV. 342—344. стр.)