Srpski sion

Цр. 25. СРПСКИ

његови Карловчани нису дали зауставити, да је Његова Светост хтела да се сва свечаност ограничи само на Карловце. Но одбору ето није пошло за руком, да бар у том задовољи Његову Свешосш. Дошли су ето други многи, и потиснули су Карловчане. Ми смо им радо усту* пили првенство, јер су то браћа наша, али ми нисмо криви што су они ту, НИ "О криви што су они дошли, нисмо криви что је све то против воље Његове Светости. Крива је томе Његова Светост , крива су дела Његове Светости , крив је, ако је све то кривица каква, онај чар који је Његова Светосш очарала многе и у нашем народу, а и међу другим народима и који их је данас навео, да толико труда Његовој Светосши проузроче. И нису ту само православни Срби, него и иноверци и иноплеменци, који исказују поштовање своје поглавару наше цркве и народа нашег. Особито пак припадница сестранске цркве римокатоличке и братског народа хрватскога овде у месту умножише данас радост нашу. Но свему томе одбор није крив. Да, Ваша Свешосши, — завршио је говорник — знамо ми да Вама није требао овај цан, али је требао нама, требао је цркви нашој и народу нашем. Зато нам опростите и верујте нам да Вам од срца желимо добра здравља и још дуга живота, а Ви ћете, у то несумњамо, делима својима даљима још и више обвезати народ свој, да Вам и на сјајнији још начин искаже благодарност своју. За тим се гости повукоше у побочне собе, где су у пријатном разговору до 7 сахати у вече остали, а многи су остали и на вечери. * * * Свечана ирослава педесетогодишњице свештеничке службе Његове Светости патријарха Георгија завршена је сјајном беседом. У Српству је досада мало било тако сјајних беседа и кондерата, које би се по уметничкој вредности и по успешној тенденцији могле мерити са овом беседом. I Приређивачки одбор ове беседе показао је много умења, укуса и добре воље и жалибоже

СКОН г >гр. 757

што простор свечане дворане српске велике гимназије Карловачке није могао примити ни иоловину оних, коју су хтели, да манифестују своје учешће у прослави сриског патријарха Георгија и на овој беседи, и који су хтели да уживају и да се корисге извађањем програма беседе. У преиуњеној дворани није нико ни помишЈБао да тражи себи угодно место, били су многи од највиђенијих иосетилаца задовољви и закутком, у који су притиснути били множином посетилаца. 1епа дворана гимназијска учињена је за ову прилику још лепшом и свечанијом. 11озорница удешена за ову прилику била је фаним драперијама украшена, тропским биљеа и уметничким статуама. Испред позорнице на зиду с десне стране била је слика великог јубилара овенчена бршљановим лишћем. Тачно у 7^2 сахата када је заказан почетак беседе и чада су већ дворана и ходници преиуњени били, захори се из дољних ходника „живео, живео! Тн усклици као бурни таласи допрагише високог јубилара у дворану, у којој се бурна клицања стишаше тек када се кор богослова карловачких нојавио на позорници спреман да отпочне програм. Чим је кор изустио прве речи химне Његове Светости, као на дат знак поустајаше са својих седишта гости. Леп текст химне, леп напев и лепо певање младих нионира српске цркве и народа, спонгана пажња свих присутих према седом, добром и у служби тешкој напаћеном слављенику, дирљиво је утицала на свакога, и брзи откуцаји срца са неизмерним и неописаним осећајима у оним кратким тренутцима као да одушке и израза нађоше у клицању живео, ко.је није било сгереотипно, то смо сви осетили и вндели. У разнаку између прве и осталих тачака програма видесмо да су у иратњи Његове Светости украсили збор посетилаца и слушалаца преосвештена господа епископи : Мирон, Михаило, Гаврило, Георгије, уз њих многа одлична Господа: велики жупан сремски Хидегхети, поджупан Суботић одс. саветник П. Јовановић, више нар. заступника и др. Радознало међусобно по:матрање публике, прекиде мешовиги збор гимназијалаца Карловачких, који запојаше у славу Божју одломке из псалама 65. и 80. а, по тешкој и уметничкој композицији Д. Бортњанскога ио суду неких чланова публике, који боље разумеју 51