Srpski sion

Ер. 26

СРПСКИ сион

С тр . 7

и ако принесемо у цркву дар наш, а нисмо се нрије измирили са братом нашим, то да оставимо дар пред олтарем и вратимо се и измиримо најпре са братом нашим, и онда истом да ири^.есемо дар наш на олтар Простимо дакле, ио науци Христовој, што имамо један на другога вољно, и сносимо по слову Апостолову, слабости Јвдан другога трпјељиво, ради добра. и свога и свију нас чланова цркве и народа светога Саве, миротворца браће своје. Окадимо куће наше тамјаном, ал окадимо и душе наше миром, без кога не можемо бити синови Вожји, а ни синови светосавске цркве наше. Но мнр, којим треба да мири душа наша, није оно мировање наше: са рукама скрштенима, са ногама под нама подвинутима, мировање са срцем хладним, са очима дријемовнима и духом, коме се не мили ни бдити ни мислити! Не, то није божји мир, нит је Бог тога мира Бог! Мир, коме је учио Христос, и који смо добили као мплошту божићњу, тај мир ствара, подиже и покреће у нама добру вољу, тај мир грије срце наше и усред зиме љуте, и даје нам тоилоте за живот и рад себи и ближњима. Тај мир даје очима нашима вид и духу нашем разум, да боље и видимо и разумијемо Бога, себе и један другога. Тај мир води ноге наше к ближњима нашима и по путевима најтежима н диже руку нашу свагда ближњима у помоћ сваку. Тај мир мнром мириши, као оно кад зађемо у коју задужбпну нашу са ћивотом српскога Светитеља нашега и добротвора, па чисто осјећамо око себе светињу, и чисто ч у ј е м о Духа светога глас, као оно што се чуо на Богојављење над Јорданом. И то у задужбини светој. народној, слушање и осјећање, није друго, него будне савјести наше тајно шапутање: „ Иди и ради и Ти тако!" Идн, јер еамо тако можеш доћи до мира правога, чистога, благословенога, овога свијета и онога! Тога мира желим вама свима, јер без мира тога, нити можемо бити овде на земљи сретни и задовољни, ма имали сва блага овога свијета, нити можемо бити горе на небу нашљедници вјечне радости и блаженства, ма како дугачке биле молитве наше, а без добрих дјела наших! „Вјера наша и молитва доводе нас до рајских врата, а добра дјела наша — отварају нам рајска врата!" Тако нас учи наша сриска богословија народна. Зато, браћо свештеници од оба реда, и мили роде п народе: мир Божји! Христос се роди! Амин. У Пакрацу, пред Божић 1905.

/