Srpski sion

С ТР . 110.

СРШЈКИ СМОН

Б Р . 4.

има и данас који манастир да није уведен као српски —, и тек кад ово човек зна, тек онда излази у својој правој светости капитално незнање г. Бранково. Као Фишкал, у место да је до сада већ сировео поменути закључак, он излази на јавност како ће тек поднети саборском одбору предлог, да се манастири упишу у грунтовници као својина манастирског и клирикалног Фонда. Да смо весели! Ако се не варамо, и г. Бранко је на нашу жалост и срамоту изабрат да и он уз осталу братију води парницу против Румуна због мана стира, међу којом само њих двојица, управо један и то нерадикал ради овојски и смишљено, и ако се у опште до сретног успеха дође, имаће се само њему захвалити; ал' то нимало не смета осталим члановима радикалима, да се и њима даје окакав исти предујам — ако не и већи за њихов нерад. Принции је радикалски, да где други што ради, они захтевају и замерају, што се не обелодањује њихов рад, дочим они свој рад крију као змија ноге. Крајње је време, да радикали јавно кажу народу, шта је до сада потрошено и из ког Фонда и колико је ко примио за време трајања иарнице с Румунима због банатских манастира. Свет свашта зуца, и како су радикали при избору онолико силних браниоца телали, да пошто су они сигурни, да ћемо добити парницу, нека Румуни плаћају што веће судске трошкове, те се на рачун тога издају немилостиво предујмови; дај Боже да не буде и с тим ироцесом, све ако га и добијемо, као са оним странкама, које и ако су процес добили, више су платили судских — адвокатских трошкова — него што је њихово потраживање било. Молили бисмо дакле меродавне да обавесте народ, штаједо сад потрошено на ту парницу, а особито, колико је издато пештанском извештачу, чиј је извештај за гуске а не за добијање паранце. Но, био не био г. Бранко изабрат као фишкал фондовски , треба бар да зна садржај тужбе Румуна, који је у целости штампан и у „Орп ском митр. гласнику" за 1905. у 10. бр., у којој сами Румуни рекоше за манастире Бездин и Месић, да су их Срби августа 1901. једнострано увели у грунтовници под именом: „Бездински Месићски православни српски манастири".

Како је г. Бранко као Фишкал за „ужу" Угарску, морао сам обавити ту промену — дотле су рекоше Румуни били уведени под именом: „Бездин — Месић грчко несједињена игуманија односко манастир" —, он је то већ заборавио, те рече 4. Фебруара о. г. у 13. бр. „Заставе" АћешШаМ-а, како су наши манастири још и данас уведени у грунтовпици на име „верског Фонда", те ће он учинити предлог саборском одбору, да се нреведу на манастирски и клирикални фонд! Зашто Августа 1901. није уведен и манастир св. Ђурађ као „православни српски манастир", као што су те године уведени Бездин и Месић; ми не знамо. А пошто је то врло крупна ствар, то позивамо саборски одбор, да то јавно у листу каже и да истражи кривца, чијом је кривицом то пропуштено учинити, јер није ваљда могао дати било г. Бранку, било неком другом уиуство, да само Бездин и Месић уведе у грунтовницу као српске манастире, а св. Ђурађ да остане и на даље као манастир гр. н. верског Фонда, како би Румуни могли имати што више доказа бар на тај српски манастир. Ову је околносг дужаи саборски одбор испитати, и известити српство, јер ми смо с више страна чули свашта говорити о раду г. Бранкову. Кад је у осуди кр. банског стола у Загребу од 17. Окт. 1901. бр. 23 602. (в. „Браник" 1902. бр. 103.), у којој је изречена осуда неколицини српских одветника, који данас играју војвод ску улогу у радикалској странци, речено : да су неки од њих у исто време служили и својој странци и противничкој; да су известили еуд неистинито о тобожње правомоћној једној одлуци, те према томе и осуђени били, а те војводе, не беху у стању, у ком беше 1902. г. Бранко; зар није основан страх и зебња свију истинских родољуба, кад виде, нанва је важна улога додељена једном незналици г. др. Бранку Илијћу? У осталом, треба и сам г. Бранко у своме интересу да јавно проговори о овој ствари. Даље рече г. Бринко: „Ова су два Фонда (т. ј. манастирски и клирикални) саставни део митронслијског иметка, чији је заступник ускос (курсив је наш) 2. §. V. кр. рескр. српско народно црквени Сабор (не патријарх-митрополит!), а управа Саборски Одб >р, чији је патријархмитрополит само вирилан председник". Дочим се у 1. §. V. рескр. јасно вели — као