Srpski sion

Б Р . 5,

СРПСКИ СИОН

С тр . 135.

епископу и народу румунском у Малој Влаткој, у којој их сећа на дужности њихове хришћанске, у то доба, и резно поучава истинама вере православне, те изјављује, да га је жао, што не може да је ме^у њгма, па да им то све и вигае усмено изложи. 47 А када је 1735. г. сазван српски народио-црквеви сабор, да се на њему публикује новоиздата потврда српских народних привилегија од 18. Маја 1735., тада је митрополит дао позвати и посланике из римничке епархија на тај сабор, као што су и на прошла три сабора били. Али из Влашке нити је ко дошао, нити је стигао какав одговор. 48 — Нема сумње, да је овај позив митрополитов намерно забачен код земаљске администрације, те народ и свештенство о томе ништа није ни знало, а епископска столица у Римнику тада беше празна, па је власти много лакше било сваку своју намеру извести. 49 (Наставиће ее.)

Иеторија преговора сабороког одбора оа настојатељима у псгледу градве штатуту за управу и контролу манастирских добара. Пошто се у „Застави" непрестано пискара, како калуђери не ће реда, но волу да лове по мутном, како харче и расипају и т, д., а са47 Овакав је натпис те пастирске посланице: „Вс«мх ЖИТ«Л(Д(Х вЕрТЛМЦЈН.лСД НН^ К' ВлЧЛТ-к О^ГрвВЛа](ИСк1А 31Л1ЛИ влашкаг« 0 «дл, снн »ве свт!л клдвлнчгскЈд прлквсллвн ?А ввствчнЈд цркви. Њрзв БСвЛ |вВНВвЛ (1 бпнсквпв К1ГР 1мвк!нтГ|» рнкннчквл *8 вв Хрнст! Спаснтел-к нашш* Л1вв(зн«м8 вратб н свсл8жнт(лв>. Пвтвл*х Ч(СТНИ«Х И БлгврвДНМЛ\Х ВвЛАРвМХ Л1ЛЛНЛ4Х И В(ЛНКИЛ»Ж, н ввцк вс(мх квгв лнвв ввзрлстл н санл вБрпмицшмсл в' твн ц(сарвкрлл(всквн зшлн" 48 М. Јакшић, Ша. стр. 94. пр, 2. 49 Интересантан је разговор срп. народни депутираца у Бечу 12. Авг. 1731. са бароном Хилебрандом. Он им је наиме говорио, да би ваљало, да митрополит, а ако сам не може ићи кога пошаље у Влашку, да обиђе тамошње манастире и цркве, и боље их уреди, тер се тамо особито с манастирским добром свакојако поступа. — Депутирци су му на то одговориди: „Власи имају особите правице, и они .незнају добро, шта се у љима садржи. ГГокојни митрополит имао је намеру да их обиђе, али други прешни послови и смрт спричише га. А садашњи митрополит, ако одавде утешен и весео пође, настојаће онде и на другим местима да уведе ред". („Првтвквл ® свЕ(с-кдввл" М. П. А. К. бр. 359. М. Јакшић, — О Вић. Јов. 38).

борски одбор све и сва употребљава да томе харчрљу стане на пут; — то за доказати неистинитост ових тврдњи, као и за доказ томе, ко не ће споразума у погледу манипулације са манастирским иметком, закључио је „Одбор манасирских пастојатеља", да изнесе на јавност сав материјал, који се тиче преговора са саборским одбором у погледу градње пттатута, из кога ће се јаспо видети, да је одбор све могуће учинио, да се до штатута дође, али да саб. одбору није до тога озбиљно стало, јер ево после године дана никако ту ствар да решава. За доказ томе наводе се и износе сви подаци о овоме у хронолошком реду. На „ма.јскоме сабору" донешена је одлука, која у начелу изрстче, да се сва манастирска добра имају под закуп издати. Ту одлуку доставио је нови саборски одбор путем епарх. власти свима манастирима у митрополији. Поводом те одлуке сабореког одбора од 29. окт. 1902. СО. 4838/2097. упутио је Њег. Светост Патријарх 11. (24.) нов. 1902. бр. М. 542/1902. на све управе манастирске овај позив: „По одлуци срп. нар цркв. саборског одбора од 29. окт. (11. нов.) 1902. бр. СО. 4838Ј2097. потребно је и целисходно, да пречасна и часна господа настојатељи (управитељи) овомитрополијских прав. срп. манастира одрже збор, и на том збору између себе изберу један одбор, ко.јем ће бити задатак, да ступи у непосредни додир и договор са оним пододбором, који је у горњо.ј одлуци од саб. одбора изаслан, ради израде нацрта нредлога за штатут о управи и контроли манаст. добара, што је саборском одбору стављено у дужност наредбо* срп. нар. цркв. сабора од 3. (16.) јула 1902. бр. 4 " „Пошто је горња саборска одлука путем надлежних администр. одбора достављена манаст. управама, те према томе овде није потребно поближе обележавање самога предмета, — то према молби саборског одбора сазивамо овим све настојатеље (управитеље) овомитрополијских манагтира па збор у манастир Коушедол за дан 26 новембра (9. децембра) 1902. у 10 сати пре подне. Георгије Патријарх". Услед овог позива састао се реченога дана збор насто.јлтеља у Крушедолу и ивабрао је између себе одбор од четири архлмандрита,