Srpski sion

Б р. 6.

СРПСКИ

сион

С тр . 171.

међу онвма првима ћемо ретко наћи боље ситуираних, — можемо на извесно утврдити да % сиротих младића у богословији ичноси 80—90. Чим је таки један млади!! стугшо у богословију, може се сматрати обезбеђеним, без по муке може свршити богословију јер ту су етинендије, ту до скора благодјејаније, ту од скора семинар, и ту је оно што се односи на нашу ствар; ту је скоро и неограничен — кредит, Што га не'би трговац давао кад је сигуран — за четири године мора се дужник женити, мора по позиву своме частан ући у живот, а процент је леп. Младим људима, међу којима има и такових који никако не стоје под родитељском контролом, који се једва у 3 — 4 године виде с кућом, не треба много, они употребљавају тај кредит у корист своје спољашњости — јер су као што рекосмо иначе обезбеђени — а на рачун — па чији, кад је сирома, него — женин Можда се то баш не би смело тако замерити, јер бити дужан није срамота, а сирома човек и мора бити дужан до бољих прилика. Ни ми не бисмо то замерили, да наш богословски нараштај, онај пропис по коме спољашњост клирика треба да је пристојна, не тумачи тако, као да он захтева да буде кицош — гигерл. Но Факта говоре, да га многи тако схваћа, и ми замерамо, њих самих ради, последица ради, које су као што ћемо видети кобне. Терање моде на меницу, на рачун женин, да, то је узрок многом злу, и врло жалим, што не могу ток којим се у овој ствари долази до кобносги приказати ређањем меница, трговачких рачуна, писама за време свадбених преговора, посмртних цедуља, и бракоразводних аката, као што је неко на духовит начин од лечничких рецената саетавио историју болести и смрти једног човека. Мислим да би читаоци силније били убеђени у штетност. — Моја рачунања су у овој ствари тачна, а иримери истинити, с тога мислим, да ћу и тиме задовољити. Познавао сам једног богослова, који је за четири године задужио кројачу 600 Фор, Многи, врло многи су били, или су сада дужни по 100 фор. Мање, а можда и више. Неверојатно, јел те? Коме су познате прилике, није то ништа чудно; ко познаје људе, који су обућару за исто време задужили по 300 ®ор. [можда су то они исти], тај се не ће чудити. Наравно ту се мора узети у вид, да се мора имати за сваку сезону ново одело, које се друге године не носи [махом због

лошег квалитета скупе материје], 2—3 иберцијера за четири године, а кад и кад и два зимска капута за једну годину, којима астрагански первази и јаке дижу и онако високу цену. Споменусмо и ципеле, да, и на њих много оде. Није могуће тачно одредити колико, но редак је случај где је испод 150 ®ор. а врло, врло чест, где достиже 200 па и 300 ®ор. Е, али ту су заступљене све могуће Фазоне и најФиније коже, иред којима би се многи Пештанац носрамио. — Шешири и још доста ретки цилиндри, за које ваљда треба више одважности, јер су у опће у Карловцима ретки, као и рукавице, које зар чува]у вежност руке, којом ће се будући пастир не ретко лаћати и сељачког посла, узимају се такође на меницу и могу изнети за четири године око 150—250 Фор. Овамо онамо, који почне од прве године да се одева на меницу (што није ретко), може у најмању руку да задужи 600 Фор.; хоће ли више да се кицоши, или мора ли коју годину понављати, онда може дотерати (што је врло често) до 1000,1500, па и више Форината дуга. Страшно, јел те? Ал, није то још ништа, знали смо ми такових који се поред горњег на меницу хране, па ни.је ни то све, знали смо таких, који се на меницу хране, али добивају од куће за кост, страшније, ајде рецимо нема. Да, да, црне хаљине, бели нрслуци, астрагански и од самура первази, златни ланци, лак, шевро, бокс, цилиндар, глазе и на крају крајева — 1000—2000 Фор. (хиљаду до две хиљаде форината дуга за четири године). Ко не верује да је могуће. нека рачуна. Ево му података: Цена Иберцијеру .... 40—45 Фор. „ оделу јесењем . . . 30—35 „ „ „ летњем . . . 30—35 , „ капуту зимском . . 50—60 „ „ пар ципела .... 8 — 12 „ Интерес, код обућара 15%, код кројача 10^, а код — ајде морам и то ради потпуности рећи — код „банкара" 15—20%,. Кад се сетим свега, па онда и оних лепих н&да, која се на семинар полажу, нада, да ће се много поправити; а мени онда у ушима зазвони груби смех обућара богословског, којим ми је нропратио извештај, како су му и семинарци муштерије, (кројач је шваба и није тако негалантан да отворено исмева своје најмлађе муштерије) кад се велим сетим свега, а ја се згро"