Srpski sion
Сг. 9.
Штскн
СИОЕ
Стр. 245.
22. марта, ове године благоизволило је Ваше дарско и апостолеко краљевско Величанство најмилостивије дозволити, да се нравославни српски архијерејски синод сазове у Карловде овога пролећа ради расправљања и решавања послова, који спадају у његов аелокруг. Непромењивом пгданичком верношћу и оданошћу нрожети, овај најпонизнији архијерејски синод саставши се дапас у сриској патријарашкој резиденцији карловачкој у седнице евоје, уеуђује се у најдубљем страхопоштовању ступити иред светло лице Вашег царског и апостолског краљевског Величанства и најскромније положитн на подножје нревишњега престола скромну изјаву своје највеће захвалности на превишњој дозволи за састанак овога арЈијере)скога синода Овај верно-одани архијерејски синод, гајећи вазда у себи најчиетије осећаје најтоплије иоданичко синовске љубави, привржености и непоколебиве верности према освећеној особа Вашега Величанства, осећа се захвалним још више, када види, да је Ваше Величанство и овога пута благоизволило најмилостивије мимоићи изашиљање краљевског повереника у седнице архијерејскога синода. Тај иревишњи чин слободан је овај најпоиизнији архијерејски синод ценити управо изванредним владалачким даром и основаним знаком превишњега благовољења милости и иовереЕБа према њему, те се осећа пресретним изјавити Вашем Величанству на том своју најтоплију, најискренију и најдубљу захвалност. Овај верно одани архијерејски синод трудиће се и овом приликом, да своје послове тако обави, да отуда буде трајне вредности за нашу православну српску цркву и њезине верне, за добро миле наше отаџбине, а нарочито и на потпуно задовољство Вапша Величанства. Ваше царско и аиосшолско краљевско Величажшво! Верно одани архијерејски синод овопредеоне православне сраске цркве сходно живој потреби душе и срца својега, усуђује се обратити се и овом приликом Ва-
шем Величапству, својем земље-госнодару и врховнем заштитнику наше свете православне вере, цркве и народа са том најнонизнијом молбом: да Ваше царско и апостолско краљев ско Величанство благоизволи горњу изјаву непоколебиве поданичке верности и оданости и најдубље захвалности овога најпонизнвјега архијерејскога синода према освећеној особи Вашега Вечичанства најмилостивије примити и Јрхијерејскоме синоду нревишњега благовољеша и владалачке милости ни у будуће најмилостивије не ускратити, Из седнице православног српског архијерејског синода, држане у Карловцима 27. 14. маја 1906. године. Вашем царском и апостолском краљевском Вехичанству верно одани и најпонизнији православни српски архијерејски синод Георгије Бранковић с. р. Патријарх. Но прочитању наставља Патријарх: Примате ли Гооподо и Браћо ? — кад примате то проглашавам: да је предлог једногласно са одушовљењем и ускликом живело Његово Величанство иримљен. И са овим затварам ову седницу, а другу заказу.јем за сутра у 10 сати пре подне. Живило Његово Величанство Франц-Јосиф први! Његова је Светост уз чланове се . Архијерејског Синода позвао на обед и карловачко српско свештенство и професоре богословије, те кад је дошло време здравицама, устао је и наздравио прву здравицу у здравље Његовог Величанства рекавши, како је — као што нам је познато — на његову понизну преставку Његово Величансгво благоизволело допустити држање св. Архијерејског Синода и то мимо досадашњег обичаја без кр. повереника, у чему он сматра велико одликовање и поверење према члановима св. Архијерејског Синода, те не можемо — рече — а да се томе не радујемо, и да се на том великом одликовању и иоверењу не захвалимо Његовом Величанству, и у тој мојој великој радости дижем ову чашу у здравље Његовог Величанства са жељом да му свемилостиви подари крепког здравља, како би мо-