Srpski sion

С тр . 362.

СР1ЈСКИ СМОН

Бр. 13.

канцеларије угарском намесничком већу и хрватским сталежима, да се не даје новода оиравданим тужбама српског народа, овде се наводи, да је такав налог издат 27. Јулија и. г. * • * Списак официра из нотиске и моришке крајине, који су добили највишу дозволу, да се могу одселити у Русију и кад је ко добио пасош.

Хорват, обрштер — — — Јован Шевић, обрстлајтнант Рајко Прерадовић „ Марјановић ритмајстер с породицом Никола Чорба, капетан — Јован Шевић, „ — — Дим. Михајловић, бивши капеган Ђорђе Филиповић капетан — Максим Зорић „ — Петар Вујић, капитан-лајтнант Жива Миоковић „ „ Јосиф Цветиновић, лајтнант Максим Вујић „ Ђука Поповић ћ Михал Хорват » Петар Пајаја (?) „ Ј. Давидовић, лајгнант с породицом Јоза „ — — Михаило Вуркапић, лајтнант Шевић „ Маринко Милутиновић „ Теодор Штрба, корнет — Живан Михок, „ — Лазар Церћли, „ — Миша Новаковић — — — Алекса Константин — — Игњат Миоковић корнет — Сова (?) Радачић „ — Емануил Винчић „ — Коста Јузбашић „ — Ри(-та Хернић, фендрих — Филип Мирковић квартирмајстер Ђорђе Поповић — — — Ђорђе Борлов — — — Мија Бабин вахтмајстер — Тие (?) Ива „ Јован Костић — — — — Јован Адамов — — — — Јован Варгин — — — — Шгражмештер из Мола — Штетиер (?) — — — — —

5)7. 1751. 24(10. „ 19 [6. 1752. 29[6. 1751. 516 • „ 24|6. „ 20Ј12. „ 1812. 1752.

12

7.

1751.

18

1.

1752.

13

5.

1751.

12

7.

»

п

?>

п

Г

V

29

[7.

»

п

! 8.

4

10.

24

10.

г>

18

1.

1752.

13

5.

1751.

12

7.

п

»?

12 8.

п

Т

п

18 1.

1752.

??

п

>?

1 2 8.

1751.

»

5?

15[7. 4110. V) И

Јован Биваро вахтмајстер лајтнант 12 Михаило Чорбамо, каирал — — 4 Јанко Вуков „ — Риста Пандуров Рака Бошков Јован Терзија Живан Тодвћ Дракулић Менко (?) Величков „ — Ђорђе Прелић лајтнантов син Коста Бошњак, корнетов син Васа Зорић с багожијом и једним послужитељем — — —

8.

п V п Ј? Ј?

1811. 1752.

3 а п и с и о смрти неких ерпских архијереја. Д. Р. У једном рукописном нротоколу манастира Шишатовца, налазе се ови драгоцени записи, из којих се сазнаје много што шта, што се досад није знало. Тако н. пр. да је Јевтимије Поновић, владика будимски — митрополат био родом из Срема из села Комноуша, близу ман. Шишатовца, које село одавно пе постоји, да је и он већ био митрополит пре прелаза Црнојевићевог, и да је умро 1704. г. у ТТТишатовцу, где је и ногребен; да је митрополит београдски ЕлеФтерија био такође Сремац из Лежимира, да је био монах шишатовачки, да је заиста ишао у Русију ради милостиње, што и Руси наводе под 1684. г. и да је умро у Шишатовцу 1689. Фебруара 5. и у њему погребен; да је Јоанкћије митрополит ножаревачки, такође био Сремац из Свилоша, где је био и мирски поп, за тим монах шишатовачки, да је и он прешао са патријархом Црнојевићем, настанио се у Футогу, те живео од неколико села, над којима је владиковао, и да је умро у Шишатовцу 1702. Марта, и напослегку, да је архимандрит шишатовачки Јоаниквје још 1689. отишао у Русију ради милостиње, где је остао до своје смрти 1725. године. * * * Арсениј Черноевич, Божиеју милостију нравославни Архиепископ Пекеки и вејех Сербов и Болгаров и всего Илирика патриарх .