Srpski sion

Б р . 13.

ОРТТПКИ

сион

С тр . 361.

нитов (вкупје с начала овог дворског декрета .јавленима на угјешение клера и народа под 27. скоротекушчег мјесјаца Јулија чрез всевисочајше рескрввте у Мажарску и Хорватску, отпушченима всемилостивјејшима укази (заедно и ово всевисочајше земледержвно под казнију запрешчение и патент на тој конац и позор вједомо учинити и имат, да с ним и по нему Г. Арх. и Митрополиту и по неговом должном служберачителства примјеру и руководству сви ему подчинени Г. Г. Епископи и клер јего закона себе на то крајњејше приложет и уревнујут, да би (како их ц. к. величество от ни хове нерушиме вјерности несумњено надјејутсја) цјели вјерни илирически народ греческаго закона неунитов, познајући из горе речених заповједеј от 27. Јулија све више показујући се превелике ц. к. милости и материнско попечение, толлко више от себе позорствовати, колико би оному најваше кашчиге достојному вербованију к пријатију чуждих војничких служб или тражењу таквих (служб) и изселеНИ ЈУ У чужде их ц. к. величества держави неподложне земље, такођер и код цјелог илирическог народа спречило би, и он (народ) у смотрењу негових, код всесветљејшег дома аустриског долгољетно и нерушимо вјерностију прибавлених преславних заслугах, и за то придобиених преизрјадних привилегиах от сваког у напредашњег отселенија и тражења чуждих служб, возудержалсе, и у пристојних прецјелах обдержалсе, чрес кое Г. Арх. и Митрополит, Г. Г. Епископи и цјели клер восточнија церкве греческаго закона неунитов особииво како неменше и цјели илирически народ, таковим једним новим законом нихове нерушиме вјерности и истине к служби вјерности себе код их ц. к. величества и всесвјетљејшаго дома аустрискаго толико више заслужене учинити будут. Их ц. к. величество јесу истино прежде учинене публикацие реченог поновленог запрешченија патенти разликом изпаменателно у овој овдје пригнутој шпецификации именованим њекоим лицам милитаром от илирическог народа преко хофкригсратскаго пасоша у цесарске росиске службе отити моћи, всемилостивјејше допусгили, и нису их всевисочајше помјануто ц. к. величество намјерени, него су далеко от тога да би допушчене пасоше натраг узели, но хоћеју многовише, да они, кои су оне (насоше)

достали и по нима у цесарске росиске службе ступали, всјачески совјетоване имати, да у их величеству императрици всеросиској (с којом их ц. к. величество у крјепчајшеј пријателства свези стојат особито у тјешение имут) приљежно и вјерно службе и на то.ј конац скоро у Госију отходе с ниховим њекоже толико долгим непотребним упреждених по моришкој и потиској краинах задержаванием негубљећи време, кое би они у Гусију на отправак она,мошних служб употребити имали. Али пак нрема тому их ц. к. величество сад немисле кому год допустити, или саизволити да могут у чужде војничке или гражданске службе отходити, и у чужде земле отсељаватисе, но само оним кои хофкригсратске пасоше имајући, у горје призакљученој шпецификации именовани јесу, како к тому и предреченија пасоши само на оне персоне гилтују и разумјевајусе, кое су у какових пасоши нарочно именовани, тако, да ако би тко год за себе своју фамилију један пасош и добио бити но наименование само јему и јеговом женом и децом из земле изићи моћи допушчено, али ни ио један начин на сроднике, пријателе, слуге, нити друге људе подразумеватисе или раширити недаст, кое се јему Г. Арх. и Митрополиту на тој конац јавља, да он толико више приљежати знаде, да се не би у тој мисли преварити дао, како да могут они, кои пасоше имаду, и друге људе со собом узети. В прочем остајут всевисочајше поменуто их ц. к. величество Г. Арх. и Митроиолиту греческаго закона неунитов Павлу Ненадовичу милостију багонаклони. Дано у Бечу по ниховим овде притиснутим ц. к. тајним печатом. М. II. Карол Фердинанд граф от Кенигсег-Ерпс с. р. Чрез ц. кр. величества из депутацие дворске у банатских илирических дјелах 29. Аугуста 1752. Јоаким Карол Циглер с. р * * * Овај декрет царице Марије Терезије сномиње и др. Ј. X. Швикер у својој „Ро1Швсће СгезсћШе <1ег Зегћеп т ХЈп^агп", на стр. 143. Дочим Швикер тврди, да су 21. Јулија 1752. издати строги налози од угарске дворске