Srpski sion

Вр.

бМска см.ое

€тр. бб?.

и сва исправите да будете му сапомагатељ, зашчо многа дела будусе вам приваручит от стране г. г. Архиеп., а пак хоћетели ви оче Леонтије у тим послужити зашчо си ти наш. (Леонтије на то отговара: захвала моја таковој љубави и на савету, мисмо једни манши људи, а под властију г. г. А. и М. радибисмо по служити, али ми за то нисмо шчо ми ешче знамо има стари коису пред нами). И ми му рекосмо: шчо незнат будеш се научити загпчо и ми какосмо овде дошли у мало времена и сами незнамо и какова обичаја, какавли је кои и какву мисал међу собом имају. (На то Леонтије помлча пол фртала часа и рече: мене сад нужда и говорити и пак млчати, али крв моја мене понуждава зашчо сам србскога рода, и најпре чин дијаконства от руки п. г. г. А. јесам примио и на једној херетонији госп. владику на свјашченство поставио, а мене на дјаконство, и нећу тајати зашче све знам које какав и шчо кои чини; али ове речи, ако се произнесу и ја пропаднем и протеран будем то кроз вас буду, и на вашу душу оставлам да се не произнесе, зашчо ми није жао шчоћу одавде бити протеран, него шчо ми неће нико у напредак веровати.) Наш ответ ка калу^еру: за то немисли, нити ће кои чути, само толико да знаш шчо кроз наше уши прође, то будет из наших уст изговорено пред госп. госп. Архиепископом, а другому лицу никако. (Калу^ер отговара: зашчо хоћу и говорити да будет ва услишание госп. госп. А. зато и казуем, како сам прежде рекао нужда ми је млчати, а пак и говорити) како прежде јесам криво говорио и игумена фалио и сад би могао тако, али мислим да ће мо се паки видети, а пак ове мое речи госп. г. А, отнести и може бити да ће се веровати и ја после посрамити, зато вала ми право казати) шчо сам дојако хвалио и говорио за тисменскаго игумена нашего јесам лагао, зашчо сам млађи и вала ми старијега слушати, али игуман за тај посал није, зашчо нити му иде от разума, ни от слова, ни от дела. А пак шчо се хвали, да га болари призивају и ствари са

шнима доконава — то све лаже, зашчо ја хоћу право казати у нему никаква постојанства не има, ако се може чловек на сен чловечански наслонити, тако и на негове речи, и колико је неучен толико је грделив и поносит и никога проћу себе не држи и хотео би на све стране да доспе, а не може најмању ствар управити. овамо хоће с игумни, да се држи, а овам з бојари, а не стиже му памети ни тамо ни овамо. А тако от сбадве стране изгубио и част и пошчене, оамо једиом политиком лажном држега и то за неко време. Није се потреба хвалити, да му ја и отац еклисиарх не помажемо не знам како би досад било; и ешче каде му ја или еклес. шчо говоримо, а он вели неишчем ја наука никаква от вас, — зашчое чловек тврдоглав, (а ако мислите, да ће он коју фајду г. г. А. показати ту неима нишча, нити се уздајта. И прежде шчо се пред вами обешчао да ће он оне новце наћи докле скупе протопопе от попова и како је онда пред вами рекао, а после како је изишао от вас о тому и не спомиње, не госмо му ми говорили, те је звао прото попу. . . на ручак и говорио за новце и протопопа отговорио мићемо таки новце наћи докле от попова покупимо) а какву ће он г г. Архиеп. хасну и службу учинити, каде је он чловек неучен, и како ви кажете, да се свашчо г. г. Архиеп. обзнањује и какав ли је суд учињен и коли је и кад ли је — то у његовој глави не има, а ако би и могао у многе се ствари меша и ни једној конца оцелена (?) има нити зна шчо послује, и каквуће он хасну и службу госп. госп. Аеп. учинити, каде он сам себе неможе да поможе нити свога пошчена чува, а другога неслуша, а сам незна. (Обешчао једанпут покојном ћенералу 2 коња и он му захвалио, а он му послао неке 2 дртине, шчо неби ја манему от себе дао и после се ћенерал ујазбио и толика срамота. И толико се молим, шчо сам саде изговорио нека Вог пита од ваше душе, ако то изиће наполе, и јако ја понешен буду по језику, зашчо би боле било да сам мртав него жив, ако се то чује;