Srpski sion

СРПСКИ СИОН Бр. 12

С тр . 446.

служашчаго ви јексарха за име божие вас молим, а проигумена Софрониа, про^ите се за сад, бити ће и за њега колико ми овамо разумевамо, неможемо свагачо писати ви, него толико пишемо и мислимо и молимо; послушајте нас једин крат за толико, хоће за велико добро опгачинско бити; ако ли непослугаате, и за то бисте жалили ако се припети что вам супротивно, немојте никога после кривити него сами себе и оне кога слушате о свем вас; и за то слово не буди вам тешко, него разсудите и нас имајте како једнога пријатеља љубазнаго ви ва господје брата, ком остаем свагда желајући ви чести и ва сакаго добра, и себе преваручају на свјатие ви молитви, ва Христа брат вага у Белиграду, Ферв. 6. дан 1722. Мојсеј Петровић с. р. VI. Писмо митроиолита Вићентија Поповића митрополиту београдском Мојсију Петровићу о СоФронију Раваничанину. У писму своме од 18. Новембра 1721. јављајући му за смрт Јоаникија Мартиновића, арадског владике рече: „и ми смо от наше стране послали били владику кир Никанора (Мелентијевића) крушедолца, како су људи нам иисали и зактевали, пак сад чуемо, да јегов (Јоаникијев) диакон СоФроние невем чиом поуком илити масте слугаа те от нас пречи, и не уздасје да ка нама доће, него све скуцио, ни за бога ни за јегову дугау, а и нагае кое какве ствари у нега је било. — — —" У писму од 8. Децембра 1721. рече му: — Прочее в. б. гачо нам пигаете за наш мећусобни договор, то ми са свим срдцем радисмо о свему, чему са в. б. договор имати, и хоћемо, нитићемо ми проигумну СоФронију, ни ексарху Викјентију без договора владичанства дати (т. ј. арадског), докле се несастанемо и недоговоримо с вашим братством, него техвамо послати и наредити какоти ексарха от нагае стране у араду да се находи, нроигумена кир Атанасија кругаедолца, докле се промотримо и саборне се састанемо, ако бог даст у месецу Априлу, и кога будемо посветили, знаћете в. б. до то

доба доћиће и Викјентие и видети будемо, како са вагаим братством нрилику у чему наћемо и са осталим архкерејем. — —" У писму од 9. Фебруара 1722., одговара митрополит Вићентије на писмо Мојсијево од 6. фебруара, у ком рече: „По пунтови мње дејствиа Јоановича Викјентиа братство ви шчо сте јуче писали, примисмо и разумесмо много различну релацију, какоти прво пишете ваше братство, да г. генерал Петраш (осечки) не допушча посветити СоФрониа, и друго да се моја презентациа за њега неприма у цесарскому двору; о томе обадвема буди воља божиа и његова цесарскаго вјеличестваја. ми пак о тому тако нисмо досле разумели, него и по други крат за обе вешчи инФорму от нас зактевали, шчо ваља чинити, и ми смо иншчрукцију послали, шчо је от потребе от нас било, и то на сва подужна мјеста, и то путем правим и договором остале братие архи јереа, а наипаче по зактеванију и прошенију арадске краине, и ондешњега клироса по нрвому намењенију, како су одавно СоФрониа саборне нарекли, и она га епархиа зактева, а пишете нам, да ако ми не пошљемо презентацију за Викјентиа Јоановича, да ће га ц. в. вољеју и без наше презентацие конФирмовати, каде то тако бива, шчо ће му веће моја презентациа, проти цесарске воље нитко ние вредан стати; и о тому воља божиа и цесарска, јакоже предваспоменухом, а шчо нам прети лешком, ми никога не нагонимо, него свакога своја памет заноси, како и њега у лешку и шчо најпосле прети се нам, да ако не будемо послали презентацију на Викјентиа, да буде бискуп Јенопољски, да ће се тешка рупа провалити на сред опгачих привилегиа, гато не може ни васељена закрпити, ми о тому нерадими, него онај ће бити кривац ако бог да и посрамлен, и пред богом и пред људма кои о тому ради, и јогаче прети да ће инаке велике ствари от много година дејугачее се провидети, кое се не знаду јогаче, за то тко год буде зло чинио, нека и пати, какоће и патиги, и досле су многи о злу радили, пак им је зло на главу пало, ко пали јаму за внога и сам ва њу вападнул,