Srpski sion

Б р 19.

СРПСКИ СИОН

с«р. 533.

служби) бар за оно време, док су у активној служби и односно да се смањи број нразника за православне војеике за тај случај, ако се не би са надлежне духовне стране пристало, да православни војници светкују своје празнике са римокатолицима, када православни празници не падају у исти дан са римским — изјавио је св. архијерејски Сипод, да не може нристати на то, да се било календари изједначе, било пак да нрав. војници Срби светкују право славне празнике са римокатолицима (по нов. кал.), него да прав. војници могу светковатв само по пропису своје цркве, што је ујемчено и прев. рескриптом деклараторним (1779. год.). Уједшо је пријављено, које празнике имају светковати прав. војници Срби. У овом обзиру је дописано и в. кр. уг. министарству за земаљску обрану. Саопћено је срп. народном гаколском савету становиште архијерејскога Синода у потакнутом иитању изашиљања духовних повереника за усмене исиите зрелости и исиите за учитељско и учитељичко осиособљење у срп. учител.ским и учитељичким Школама и то за нредмете: веронауку, црквенословенски језик, појање и црквено нравило, као и у погледу на делокруг таквих духовних повереника. Саопћено је школском савету стање ствари у обзиру на примену одредбе тачке 3. §-а 19. саб. устројства од 1875. о саслушању школскога савета приликом устаповљавања научне основе за прав. српску богословију. На питање школскога савета, који се иразници имају свешковати. а који се могу светковати у сриским вероисиоведним (народним) школама , одговорено је истом, да се морају светковати сви заповедни празници наше свете цркве; а могу се нразновати такви дани, који су у којем пределу или месту од значаја тако да се од старине празнују, нарочито пак храм цркве (ако већ није заповедни празник) заветни дани и др. Узет је на знање поступак и расположење ЕВегове Светости г. патријарха као и поступак преосв. г. епископа будимскога у ствари пријављенога прелаза некојих жи-

теља места Изе из грчкоисточне у православну веру. Мериторво решавање питања о постављању еиискоиа иосвсКења уз свагдањега митрополита и натријарха српскога, одложено је због разних тешкоћа до онога времена, када се исто буде могло у целини шгатутом нормирати. На молбу митрополитског црквеног савета, да архијерејски Синод ирошумачи §■ 44. дисциилинарних иравила од 1899 за прав. срп. мирско свештенство наше митрополи]е, по којем свештенику није дозвољено мимо своје иарохијско звање примити још и друге какве службе, нарочито код новчаних завода — одговорено је, да нема потребе за тумачење тога §-а, јер је тај § сам по себи јасан; у осталом је примећено, да надлежни Форуми имају по својем уверењу примењивати нозитивне законске одредбе, док су исте у крепости. Издат те налог — путем конзисторија — парохијским звањима и ман. управама, да претплаћују и држе „ Сриски Сион" као зван. лист архијерејскога Синода; уједно су упућене конзисторије, да своје важније одлуке, а нарочито одлуке начелне важности, објављују у „Српском Сиону". (Објављено у 16. бр. „Срп. Сиона)". На молбу архидијецезанске конзисторије, да се изда опћа наредба за целу митрополију, у погледу времена, кад се има светити богојављенска водица , одговорено је, да се има одржати стање како је сада; а ако би било потребно какво упутство, то ваља изискати упутство и односно наредбу од својега дијецезана. Није уважена молба, да се донесе начелна одлука о сахрањивању самоубијца, него је изречено, да се има постуиати по црквеним прописима у овом погледу с тим. да се свепттеник, ако не зна, како да поступи односно ако не зна, да ли је самоубијство, има обратити надлежном епискону за уцутство. На молбу, да се за све епархије ове митрополије штатутом уреди нитање издавања односно иодељчвања црквених столова, решено је, да се привремено уређење овога нитања оставља нојединим епархијским кон-