Srpski sion

Мигаа Димртријевић у име 15-рице поднео прешан предлог: „Сабор стојећи на становишту израженом у адреси поднесеној Њ. В., а с друге страае осећајући живу иотребу, да своје послове око уређења и консолидовања нар. црк. автономије, неодложно предузме — приступа своме зако пом раду уз ограду против тога, да се могу отуд извлачити икакви закључци на признање у адреси наглашеног данашњег Фактичног стања", те кад је Томић видео, да је огромна већина за тај предлог, тада је он предлагао, да се не ради ништа док не стигне одговор на адресу. После Томића је одмах говорио Паја Јовановић Србобранац, који ]е такође био за то, да се не ради ништа док не стигне одговор на адресу. Паја је у том свом говору — који баш није онако виспрем био, као лто га „Заставин" попа преставља — рекао и ово : „— — Свему нар. цркв. аиарату нашег народа укочени су точкови, а кривац свему том јесте Герман и његови заштитници у мађарском министарству, који се с нашим најдрагоценијим светињама титрају. Ми имадемо њиву — то је наша автономија на којој 'соћемо да оремо Закључци наши то би било сјеме, које би имало плодом за добробит нашег народа уродити, ал је ту кобац који то сјеме граби и неда му никнути — тај је кобац Герман Анђелић". (Председник опомиње говорника, да се у будуће не служи таким изразииз.) Из овог се види, да је „Заставин" попа истину рекао, да је Паја Јовановић назвао Германа копцем. Као што данас свахи иЈЈле интелигентнији Србин мора знати, да је усподоба Пајина била абсурдна, јер тек кобац не јсде с^ме; гако су се њој и тадашњи посланици смејали, и како је Паја имао обичај да је чешће тим именом Германа називао, то су га иосланицч ирозвали Кобчевић. А како је доцније дошао и до имена Динарчић, и то се зна, т. ј. ми старији, а данашња — управо „Заставина" — омладина не зна. Јесте, ово је истина! Ал неистина је што рече „Заставин" попа: „Другом при ликом (а прво је навео говор Томићев иосланика румског, ком ваљда из скром-

ности не хтеде и име навести, те тако верни и не знају, да је Томић тај румски аосланик, кога попа нанва „младим, одушевљеним и неустрашимим борцем за народно право, па полаже свој мандат и својим меким гласом, бираним речима пуним одушевљена заноса, здравим мислима и разлозима у леном, дугом и језгровитом говору образложи свој посгупак.") Паја ЈовановићСрбобранац говори, а све сипа жешћу за жешћом. Наједаред у пајвећем узбуђењу окрете се председничком месту, где је седео намет патријарх, те брате, рече јасно и разговетно: Ви нисте патријарх, ви сте комесар у мантији, иа одма додаде: ми посејемо семе, ал ви сге кобац, који позобље то семе." И застаде Паја, чисто да одане од тешке жестине. За часак настаде у сабору тајац, у том устаје намет-патријарх, Усправи се, колико је год пусто висок био, очима љуто пресеца Пају, издиже руку и заусти нешто да каже, али се у то подиже бур* у саборници. Речи му се изгубише у гглами, он затвори седницу и потеже к вратима. Но не лези враже ! Паја полети за њим и би на доглед толикоме свету дошло до великог скандала да Пају другови не за држаше." Неистина овог причања попе „Заставина" потврђује се овим неаобитним чињеницама: Паја је Јовановић у V. сед. 20. Сеит. 1885. говорао одмах иза Томића — дакле не другом приликом. Оно Пајино о копцу, није Пајо изго ворио окренувши се Герману, пошто је Герман 1885. само отворио сабор, а затим и у осталим сздницама није он ни председавао, нити присутан био, него је председавао потпредседник др. Илија Вучетић, који га је као такав и оаоменуо, да се не служи онаким изразима. А што је главно, вије Пајо „полетио" на Германа том приликом т. ј- 20. Септ. 1885. него је то било идуће 1886. и то овако. У ш. седници 27. октобра 1886. председавао је Герман. Кад је дошло до сукоба између Германа и већине саборске, која хтеде њих 51 — да се прочита њихова резолуција, што Герман не хтеде донустити, за-