Srpski sion

- 13 -

У место тако отвореног писања и ради чистих рачуна, народ се заварава на зборовима с празним речима и обећањима, како се прко морају обезбедити политична права, и кад се то учини, нрећи ће се остварењу српских жеља и захгева. Прост еарод — светина, као и свака светина, која није у стању да просуди и обичне ствари, а камо ли тако круине,ве рује и пљеска и виче живео „еародним људима" — међу којима има и позеатих народних кожодера —, и ако нема ни појма о ономе, што му се говори. Разумнији пак, знајући досадашње држање хрватских политичара у иодобним приликама, сумњају не само у иекреност речке резолупије, која се од срнско-хрватских резолуционаша народу престављаше као неки пакт — уговор између Мађара с једне, а Орбаља и Хрвата с друге стране, и уздизаше до неба као мудар политичаи акт. А кад овамо, кад се загрмило с меродавне мађарске стране и рекло : речка резолупија није ништа друго, него збирка извесних хрватских и далматинских жеља, која није могла никада иостати ни пакт ни уговор, него је остала једнострани израз хрватско-далмагинских аспирација — о Србима нема ни спомена —, који нема обвезне снаге ни за кога, дакле ни за мађарску коалицију (Види 73. бр. „Народности"); наши нолитичари — бар они око „Србобрана" оборише своја копља, те сад мање „иарадирају" са речком резонуцијом. Па као што се показало, да је речка резолуција врбов клин за остварење жеља српско-хрватских код меродавнмх политичара, и то пре него шго се и приступило остварењу тих жеља ; тако је исто врбов клин и она нада, што се претпостављаше, да ће наступити права слога и љубав између Србаља и Хрвата, и то такође пре, него што су Срби и покушали изрећи своје жеље. А да је она у истини врбов клин, нека послужи и ови докази. Ми смо навели у 16. броју, како мисли угледни хрватски жупник г. др. Јурај Ценкић о нашој вери и нашем свештенству. Том приликом рекли смо и то, да онако

о њима не мисли само г. Ценкић, иего и већи део хрватског свештенсгва. И гле, то признаде и г. Дикановић жупник у Циглени, који нагшса у 38 бр■> „Ка1оИбко§ Пз1а" ову белешку у в.естима . „(Велеученом г. др. Јурју ЦенкиИу, жуа• нику калничком на знање.) Грђевачка иредставка о уређзњу катекизацие на селу није потпаааному, а нити икоме другом од браће сукоторана била позната дотле, док није била отискана у „Кат. лисгу" и то у бр. 34. 23. коловоза. Како је дошао на то г. жуиник грђевачки и тко га је овластио писати у име цијелога когара, не зна се. Ради тога је пренагао суд господ. жунника калничкога, а и неоправдан. Он жигоше браћу своју и потвара ради коалирања са скизматичким ноповима у послу катекизовања. Г. М. Ј. није нисао представке у име котарског свећенства, већ у име своје. Римокатоличко свећенство не смије имати са скизмагицима никакве комуникације у ствари вјере, па како би могло стварати коалицију у најваж нијем дијелу дух. пастве као што шго је обука у вјери. Ах јадних нас дух. пасгира, кад смо тако неуки и сдаби ! ? Нема друге браћо, него у Калник да се ојачамо и распалимо на срцу г. Ценкића. Ако хоће г. жупник калнички да знаде, колико браћа бјеловарчани имаду са екисматичким свећеницима овдје борбе и неприлика да обране н. пр. светост женвдбе, да омо^уће прелаз у кат. цркву и т. д., нека се изволи обратити на дух. стол у Загребу. Он ће му иоказати сијасет молба и при тужба, па ће другачије о њима судити у јавности, а тако нека суди и о њиховом послу катекизовања." Г1а кад се зна, какав уплив има хрватско свештенетво код хрватског пука, а да о ничему другом не говоримо; пигамо, може ли се замерити оним Србима, који сумњају у искрену и праву слогу између Србаља и Хрвата све дотле, док се прво не углаве главне тачке, шта Срби у Хрвагској и Славонији имају и морају искати и добити. Наравно, да при томе, Срби морају бити не само родољубиви, него и мудри, те да не ишту и оно, што се не може добити и на што немају права, као