Srpski sion

и оно, од чега немају никакве корисги, а било би шкодно но саму слогу. И дотле, док се то не уради и не постигне, могу се донети ето речких резолуција, па ће све остати просте папирне резолуције, као и досадашње. Вредно је наноменути, како мисли о коалицији српско-хрватској члан наиредњак г. др. Бертић, који рече г. др. Ј. Радиво јевићу: „Ми с смо с вама коалицију склопили само да срушимо Куенов систем, а одношај између Срба и Хрвата није још решен, тај се тек има решити. Ми не признајемо посебно права Срба у Хрватској домовини". „Сваки ноштен Хрват овако мисли".

„Ти вашп другошт — нппредњаци немају никаквог утецаја у политици, а ми који имамо мислимо овако." (34. бр. „Народног гласника." С тога, цречистимо пре свега и свега све рачуае с браћом Хрватима, а не чекајмо прво уређење политичких одношаја и слобода, јер ћемо и онет доћи — као и до саца — ги кигг! Истина, појединцима ће бити добро у задобијеном речком резолуцијом положајима, ал народ не ће имати жељеног мира, него ће и на даље имати да се бори за ожитворење својих жеља. Чист рачун, дуга љубав!

Вама је слободно.

Не једном се у нашим опозицијоним листовима пребацивало, гато наш народ приликом доласка у своју средину свога дијецезана чини велике „параде". А „Србобран", у своме 138. бр. до несе белешку под насловом „Скромни архијереј" у којој ово рече: „Како се у нас архијереји дочекују са помпом и весељем, колико се грдно троши и ирећерује у толикој мери, да изгледа е је цељ доласка архијереја част и весеље, а не канонска визитација и контрола — хоћемо да изнесемо како у Русији схваћају неки архијереји свој позив: Епископ Орловски Серафим цред путовање но својој епархији из дао је ову наредбу: Ускоро почећу своја путовања по градовима и селима. Мислим да је потребно, да нааоменем сеоском свегатенству моје епархије, да сам врло строг у питању гостонримства. Ја никако нећу да допустим, да се на мене и моју пратњу трогае новци ни лични — сопствени, а још мање црквени. Ја сам нривикао на , свашта у животу и само једно не могу да поднесем: несмислено удварање. С ве- , ликим признањем примам прост дочек нод једном погодбом, да на столу нигата не буде купљено из варогаи, осим чаја и шећера. Нећу ни додирнути закуску која је ли због мене купљена, и држаћу се

чврсто своје речи. Млека, јаја, црна хлеба и чаја има у сваког у селу; најносле јога ка> неку раскош дозволићу да може бити на столу купуже чорбе и кагае, то врло радо јецем и на томе сам као Рус одрастао". Заисга скроман архијереј". Скромност епископа СераФима, ва истину је за похвалу, и ма смо увек били за то, и бићемо : да не само г, г ениекопи, него и сви калуђери и свегагеници треба смерније да живе у сваком погледу. А не би гакодило ни осталим нагаим сгалежима да смерније у свему жаве. А и зато смо, да се осим великих грацова, где смо помегаани са странцима, те где треба иоказати им нагае поштовање снрам цркнених поглавица, каноничне визитације обављају без великих номпи и парада. Ми се слажемо с писцем чланка: „Увређене срнске владике", што га је написао А. В-ћ у.213. бр. „Браника", у ком је рекао: „— Истина ми држимо, да се у таквим приликама и сувише велика помпа развија, тако, да се права смер тих каноничких визитација изгуби у бакљадама, банкетима, посетама, нодворењима, и владика често и не види матрикулб, нити се може удубити у прегледање општинске и парохијске администрације, зашто је управо и дошао,