Srpski sion

- 21 -

„Ах Габоре, Габоре, куда си залутао!?" Пошто је писац иа тим подвргао потсмеху неке тврдње г. еп. Змејановића изговорене тобсже у школи, тто га је одало, ла је писац Мита Клицин учитељ, рече: „— кад нам је Бог дао 12000 Фор, го дишње пдате, а са плнтом иде и звање, а коме Бог да зчање том ће дати нешто и авања и памети, ма и у мањој мери, слободно је у тг»ме мало и шантати! Иа онда кажу зли језици, да наш Габор незна бог ;ша колико словен -ки, а тако ни црквеног обреда, те ће доста воде Дунавом прогећи док се црквени обреди како-тако за њега нрилепе. Па сад се питам ја како -ли оу то св. оци наши бирали, кад нам Габор буд -нтто не зна геограФију, незна ни оно лруго, што и носледњи поп знаде! А ја све мислим, мора да су св оци кад су бирали Габора — како оно у Вуковој збирци слично стоји — тада сви зарили главе у земљу, где но трска растијаше, па из свег грла повикали: „У цара Трајана уши од магарца!", јер бога ми није то ништа чудно, што сад деца мала у Вршцу праве од трске свирало, непрестано свирају: „У цара Трајана уши од магарца". »Ох Габоре, Габоре твоје се име далеко расчуло!« Пошто је за тим веселник навео како је Габор вршачким школама поломио двоје ногу, исприча како се одједаред нашао на вршачкој пијаци, а у уши му продире ево овај пиљарски (епископов) разговор: „Шта хоће Цвејић?" — (ово је узор радикалац, чију је слику пре две године донео „Рад", познат и с тога, што је неких 6000 Фор. — кауцчју — држао, управо трошио безкаматно у своме шпагу, и тек их повратио на енергично искање владичино, због чега је и поникла на њега повика). Он је дон Кижот и његов син, то је балавац, пока^аћу }а њему, ко је Мађарон! (Тада су радикали називали опе Србе, који су били за слогу са Мађарима — Мађаронима, а данас денунцирају Мађарима оне, који то нису). Та „Застава", „Браник", „Србобран" и већ како се зову те дрљаније, то су све дроњци! Мене ј« црква овамо послала, да вас браним од Пазарена и Румуна, а не као што др. По-

лит и Вучетић раде, који ни испред носа не виде, већ са Румунима шурују. Онај др. Гаврило и није Србин, већ је Влах, а онај у Загребу ћушнути Паја боље да држи његов нос за његовим послом. Ја ћу те новинаре све корбачем по глави! И ти људи воде сриски народ, ти људи који никаквог погагеног алата ни заната не знају, већ само зијају. Али ја не слушам њих, јер сам }а већи Србин од њих свију. А гато ја волем Мађаре, то је опет чиота ствар, јер су Мађари нагаи отворени и искрени пријатељи, и уз то частољубиви као и ми". —? И тако — рече — јога дуго и дуго разлагаше наш „велики Србин, а мени се смучи на тај призор са пијаце." „Ох Габоре, Габоре твоје се име и на тој пијаци — обесмртило I" Те ставивши веселник себи питање, од куд све оне промене за З ј 4 године у Вршцу, дође и на помисао: „Или коће га знати, можда само рага1у818 рго§гећ81Уа (једна врста лудила) јер не вели наш народ узалуд : од луда попа, луда и молитва !" А свој је подлистак закључио с речма. „Ти боже знага најбоље! Молимо ти се: не воведи нас во искушеаије, но избави нас од — лукаваго". А пре тога рече вршачки »Родољуб" у 161. бр. „Заставе" за и. г. у чпанку: г Како је у Вршцу ?", и ово: „Од како је у Вршцу за вел. жуиана послат познат Србождер, душманин српски Елемир ПалФи, од тада су за овдашње Српство наступиле тешке — врло тешке прилике, (тада је Вршчанима био несносан Орбождер — Мађар, а сада им је несноеан Србин Зако, гато није велики Мађар у данашњем смислу — Кошутовац, због чега су га и у „Застави" наиадали), које су још више погоргаане доласком познатог мађарског слуге, Габора Змејановића, за вргаачког епископа. Овај је обећао ПалФију све и сва, — само да дође до владичанске митре. — Друго се гата и не може очекивати од човека, који нема никакве способности за ечископа, који да се није умео улагивати Мађарима, не би никад ни метнуо на се енископску митру. Нити има богословског — нити другог каквог заања; просто