Srpski sion

— 20 —

наговешћу}е, да може бити калос мерос — да баш не кажемо српски изрдз од наумљене прославе његове десетогодишњице, за коју се г. еиискои спрема да је прослави. Е, стани мало вршачки „Родољубе" ! Дакле г. епископ се спремао, да прослави своју 10. годишњицу свога епискоиовања ? По тврдњи „Родољубивој" тако изгледа, и то се у поменутој његовој бе лешци јасно вели. А шта је у самој ствари ? Ево, шта је! Ко познаје г. егшскопа Змејановића, знаће, да је он противник парадама и да он воли смеран испоснички живот у м ру и тишини, и да је не једном изразио своју жељу, да би најволио, да му је резиденција у манастиру. И као такав, није он, знајући каквих је црних дана имао и шта је све прегрпео у Вршцу, ни иомишљао на прославу своје десетогодишњице, које време у осталом и не чини у животу човечјем епоху, нити се она до најновијег времена и с;1авила. ЕБено је сла^љење из новијег времена, времена које је жељно иарада, а оскудно озбиљног рада. Он дакле наје помишљао на њено прослављање, ал су на њу помишљали и сковали у својим главицама вршачки радикали, да њоме постигну још веће благовољење код г. епископа, те да узиогну и на даље терати своју ћуд и освету над нерадикалима, а себе и своје једномишљенике уздизати и награђивати. У седници конзисторијилној од 24. Јулија, на предлог радикалски, изабран је одбор за поменуту прославу. Из овог се дакле види, да је прослава 10. годишњице господина енископа Змејановића поникла у главама радикала. А зашто, рекли смо. У осталом, све ако радикали вршачки због најновијих „догодовштина", за осветити се г. еиископу Змејановићу, и одустану од своје намере и не изврше свој закључак; нек не мисле, да ће се г. епискои Змејановић срдити. Шта више, ми смо уверени, да ће

њему још милије бити, јер ои цобро зна, да је просто Фарисејетво и полтронство радикалско иста прослава. А ми велимо, пе само Фдрисејство и полтронсгво, нег ) и атак на образ срнски, и то такав, ког су могли само вршачки радикали учинити. Паметан наш свет, који што би рекао војвода карловачки г. др. Миша Михајловић, није весло сисао, зна добро и памет^је, како су ти данашњи „еиископољубиви" Вршчани дочекали г. еиископа Змејановића и шша су против њега писали и како су се спрам њега понашали и то све дотле, док им није дао неогриничепу власт у ечархији, у намери, да се доведе до абсурдносши да■ нашња наша автономија, на што се — бар у Вршцу — не ће дуго ни чекати. И кад се све то зна, онда заиста ра дикали вршачки морају имати и сувише дебелу кожу, а да се усудише иредлагатп прославу 10. годишњице г. епискоиа Змејановића. А да види данашње поколење, које је тако заборавно и не памти, шта се и јуч догодило, изнећемо овде само нвШТО од онога, што се с радикалне стране писал> и тврдило о г. епископу Змејановићу. У 164. бр. „Засгаве" за 1896. у под листку иод насловом: „ Мало Шааније у Вршцу и (у белешци под * рече нисац: „У овом подлистку дотакнути догађаји су иосве истинити ".), под којим је ногписан : Ра1ег рессауј, рече се и ово: „— Испга' нија сасвим одговара нашој „ишианији"! Тако имаде у нас у Вршцу „ишиана", н над „ишпаном" „Феишаана" и т. д. Српска ствар, сриски интерес, српски понос и образ за нашег Габор-пишиека исто су што и — шпанска села у Шпанији ! Но не вели наш народ узалуд: Сачувај нас боже од пријатеља, од неприји теља сачуваћу се и сам, а ја велим: са чувај нас божч од којекаквих барата (Ва рата уредника „Тетегуагег 2еЈкип§ а"), ишпана (епископа Змејановића) и Феишнана (Елемир ПалФвја вел. жупана), од осталих ћемо се лако сачуваги. Е иа да не рекнете по души, да Вршчани нису сасвим сретни и пресретни са својим — Габор-пишнеком?"