Srpski sion

— 25 —

„У питањима цркве поричемо и радикалној и либералној странци, као таквима, сваку компетеецију и квалиФлкаци ју. Јер — радикачизам је негација и Бога и вере и цркве; а либерализам је протест против Бога и вере као што црква о н.има учи; либерализам је протест против цркве и њезин^г сакраменталног каракгера, протест нротив њене слободе и независности. У питању школе тако исто, јер је радикализам и либерализам негација религиозног и вероисиоведног правца у гаколи." „Да, радикализам је негација цркве, за њега нрква и не постоји, јер за њега не постоји ни Бог, ни Хркстос као Бог и божински оевовалац њен". „Да, либерализам је протест против цркве као божанске установе. Либерализам је тежња: цркву потчинити људским прохтевима, а скренути је и дићи са темеља вечног и божанског." „А да је истина ово што рекосмо > њима, сведочи радикализам и либерализам властитим делима но целоме свету где год шири сво.ј барјак. И у Француској и у Немачкој, и у Ауетријв и у Италији." „А кад је тако, није ли онда грозна иропија и најочигледнија опасносг дозволити, да се у наш сабор уноси барјак радикализма и либерализма? Зар наш народ и наше свештенство може онда, и зар сме — ако је цркви својој и народу добру рад — бирати на наш сабор људе, који с тим барјаком завитлавају ?" „Зар ће наш народ и његово свештен ство и његово учитељство дозволити — зар још и потпомоћи — да им цркву и школу уређују и организују људи иснод таких барјака?!" „Таково устројство цркве било би разнашање крова, кидање стубова, разваљивање темеља црквен^г, било би — рушење цркве." „Такво устројство школе било би уништење њезиног хришћанског васпитног задатка. увиштење Светосавске школе сриске!" „Па мисле ли наше опозиције узеги на себе ге херостратске послове на нред стојећем нам сабору? Ако мисле, зашго им онда у руци барјаци радикализма и

либерализма? Ако мисле, загато онда не ка жу народу своме и нагаем — гата хоће и шта желе у име свога радикилизма и лпберализма? Зашто опда атеизам, безбоштно и непријатељство према вери и цркви Христовој, које лежи у радикализму и либерализму, прикривају и маскирају борбом „за автономију", „за ирава народна"? Зар автономију цркве мисле * сигурати рушењем саме цркве? Зар се ирава народна у цркви проширују — разваљивањем цркве?" „С истином иа среду, велимо сад ми. Истину ваља говорити своме народу. То је родољубље. А говорити о модерним луткама, разметати се на смешним већ Фразама, и набацивати се са шупљим „бомбама" — лаж је. То је обмањивање народа свога. То може бити ренгабл и корисно „странци" и страначкој агигацији, али је такова работа кобна за цркву и народ наш и за њихову автономију, а у опреци је и са најблеђим родољубљем и моралом." „Ако нагне опозиције верују у своје радикалске л либералске аринциие, морају изводити и њихове конЈеквенције. Јер Фирма радикализма и либерализма без тих припципа и њихових конзеквенција, значи — лаж. Ако их желе иззодити, онда — на среду пред народ с тим принцинима и њи ховим конзеквенцијамд." „Наше оиозиције: или морају своје радикалске и либералске барјаке савити и оставити их за политична поља, или морају рећи народу шта на тим барјацима иише кад се опи носе у цркву и школу. И онда нека народ пресуди: хоће ли цркву без крста и јерархије, а школу без иконе и катихизиса, или хоће цркву и школу — какву је дао светигељ Сава." „Црква са радикализмом и либерализмом не може дозвол јти ништа заједничког. Црква би преетала бчги црква, каД би се са радикализмом и либерализмом ма у ком погледу ухватила под руку, или им ма и један нрозор св »ј отворила, ма и један ћогаак им уступила. До год хоћемо да рмо у цркви и да цркву сачувамо, не с иемо радикализму и либерализму признати каквог прав.1 на њу. Тахо исто мор^ м ® одрећи квалиФикацију и наджељност ма и