Srpski sion

— 26 -

у спољашњој организацији црквеној свакоме — ко ту организацију хоће да спроводи у име радикализма и либерализма." А да још боље сазнаго, шта је радикализам кад си већ забораван, а уз то и лењ — навешћемо тијош и ово причање г. Јеремићево, што га је навео у 45. бр. „Српског Сиона" за исту 1897. год. Он у њему за радикализам рече ово: „Ако радикали у најновијем наређењу Саборског Одбора, гледе сазива епархијских скуаштина уз нове изборе, виде узурпацију неког права, ксје С. 0. не припада и неко ограничење права епархија — њима није ни замерити, Они и не могу видети што умни људи виде. ЈБиховој игноранцији — знаћеш ваљда шта значи ова реч, те не ћеш морати презати свога риђу, да идеш сиву, да га ниташ, шта она значи, као оно покојни поп Ж. што ве знаде шта значи швиндлер, којим га именом назваде зет, те кад дознаде њен значај, окреса новој богословији — па макар била маскирана и доктринала, а специјално гледе тумачења наиме автономних закона, видокруг је. тако узан, поглед тако мутан, да их човек само — сажаљевати мора. Радикали су у том погледу гшзега р1ећз, без разлике сви, који су досада у питању еп. скупштуна покушавали — да нешто кажу. За н>их је најбоље да се ограниче на Фразе, грдње и агитације за коју ништа друго и не тр^ба. То је област њихових духова, у томе су мајстори. То им радо признајемо. А какво је данас време и какав је укус већине данашњега друштва, тиме и могу једино долазити до „својих" усаеха. Чим се појаве на светлост истине и знања, они су спржени. Мрак је њихово царство." Ето, сада знаш шта је то радикализам и либерализам у цркви. Па ако хоћеш и ти под твоје старе дане — као неке твоје комшије — да ступиш под радикалски барјак, као што се и писац овде наведеног 1902. дао би рати од радикала за посланика на народно-црквеном сабору, и то за њега се упе ше најжешће радикалске војводе, — а шта радише и како се понашаше на избору, како је обављви исги избор, то ти добро

знаш, јер си видео својим очима шша се радило и чудио чудом невиђеним, да су радикалне челенке норед онаког иисања о њима, за њега могли кортешовати —; а ти мој брајко сгупај у радикалско коло и пљуни на свој предживот, као што су и многа наша братија пљунула, и ради и ти на нропасти наше цркве, за чим се управо и иде и што је главна циљ радикалска, што ће и постићи ако и надаље узбуде и наше свештенство у своме слепилу и личној користи и слави потпомагало их и јавно и тајно. Не могу, а да те не упозорим, пре него што се одлучиш, ком ли ћеш се цар ству приволети, да завириш и у 46. бр. „Српског Сиона" за 1899., у ком ћеш наићи на „Ексхортацију у недељу сиропусне недеље", што ју је изговорио гимназистама карловачке гимназије тадашњи богослов а данашњи катихета у беловарској гимназији г. Радослав М. Грујић, у којој рече и ово: „— — На измаку овог гордог века егоизма, у ком царује махом себични интереси, где се света и истинита вера заборавља, а лажна пропагира, где је узвишена љубав изгубила свој првобитни идеални значај, где је нада, та утеха несретног човештва преврнула се у грозно очајање, свет је огрезао у злу. Са уста и дела многих шири се гигантским кораком као црна куга, атеизам и невера, са свим својим природним пратиоцима: неморалом, развратом, социјализмом, анархизмом, нихилизмом, и осталим жалосним последицама, па већ отровном струјом својом захвата и ниже слојеве друштва човечјег. Страсти су силно узбуркане. Све данашње друштво, као да је у некој несвестици. А лажни учитељи соФизмима својима и дрским извртањем истине, не могоше изабрати згоднији час за експлоатисање народне масе." Кад је тадашњи млади богослов био у стању да провиди тадашње светско — па и код нашег народа — стање, те у свом младачком одушевљењу позвао своје младе слушаоце — гимназисте — ,,да живе у најбољем друштву, јер народна пословица вели: „с ким си, онаки си", и да читају само добре књиге, које чисте, дижу, држе