Srpski sion

— 28 -

Нисмо ми мој Н., као што знаш затуцани клирикалац, којих код нас данас и нема, нити смо то икада били, те да см> ми због тога противни радикалима. Не, ми смо у истини мало већи слободњаци, од свију наших и радикача и либерала и самосталаца, и то с тога, што смо ми човек од реда и закона. Нама јр закон светиња и с тога волимо онога, који се држи закона и коме је пречи закон од личног пријатељства или себичног ингереса. Таки да смо сви, то би био највећи радикализам, који би нас једини могао спасти. На жалост, код нас је Србаља врло мало таквих људи. Нама је прече све и сва него закон, те с тога нам и иде тако! И пошто је код нас тако, с тога смо и уверења, да ми нисмо за слободу и да нама треба туторства и то јаког туторства, Имаш очи и уши, ге си чуо и видео, шта се ради и у твојој околини између радикала и самосталаца. I Да су наши радикали и у истини прави радикали, те да у истини и исноведају радикалска начела, и извршују их; ми би им се иоклонили и ако не би ступили у њихово коло, јер ступајући у њихово коло, прво би смо морали обесити мантију о клин. Ал наши су радикала само ио имену радикали, они су лажни радикали, као што су лажни и Милетићевци. Да се изнесе радикакски програм иред нраве радикале на заиаду, ови би их исмејали и забранили да носе то име да га не срамоте.

Наши назови радали све до пада Тисин( г, беху мањи од маковог зрна и не могаше као што знаш ни у Троједници ни једног свога посланика протурити, а у твоме срезу не нађе радикалски кандидат ни толико једномишљеника, да би могао бити истакнут за кандидата. А сада се људи осоколише и пројуначише. Сад од једаннут изникоше стотинама рааикала! И не стиде сз вође радикалске ноносити и дичити, како се свест народна нробудчла и позивати верне, да не примају у своје друшгво кукаваце, него јунаке, који су у ета ну стати на мегдану, и ако данас нема никакве опасности, нити месга јуначењу, иошто ]е даназдруги курс, ког нису радикали створили, него друге прилике. Јест, данас нема места јунашгву, а кад је било, онда су се данашњи радикали показивали као праве кукавице, које је и сама „Застава," називала марвом, пошто иду на панрикаш и вино владиноваца као марва на солило. Ми се дабро сећамо, како су се понашали изборници карловачког котара — бешчани, чортановчани и крчединци —-, а данас су људи од реда радикали. И као што је данас у њему, тако је мање више и у другим когарима. Сад сам ти рекао, што сам ти имао рећи, а кад прочиташ речено, уверен сам, да се не ћеш под старе дане дати завести од струје, која је овладала нашим народом и захватиаа и добар део нашег свештенства. У то име српско ти иоздравље!

МАЈБ У1882ЕЕЕ22СК! ПОСВЕЋЕНО ШАЈКАШКОМ ПОСЛАНИКУ НА УГАРСКОМ САБОРУ Г. ДР мити мушицком.

Омиљена је тема радикалских вођа како су они продужиоци Милетићева рада и њеових идеја, дочим су „Браниковци", Милетића још за живота наиустили, те да

не беше „нове омладине" — Томића и Нанчића —, данас би Српсгво мртвим сном боравило! И радикалија са „нроневаљаљеном" ин-