Srpski sion

— 36 —

јарху, и народу говорити, како ће они т. ј. њихова странка, кад уздође на владу, одузети Даљ и манастирска добра, и дати их народу. Да шаку прилику не може иропустити и по који народни „ноп", те да народу не довикне, да је у нашој цркви веограничени госнодар сам народ, да од патријарха треба одузети Даљ, а од калуђера манастирску земљу, и дати народу; то се разуме. И кад се и та жалосно-шаљива комендаја свршила, приступи се читашу страначког програма, а народ и не имајући нојма о ономе, што се у њему вели, „френетичко" кличе: То хоћемо! То нам треба! Уевајамо! (Та где је на свету народа, — а уз то где је већина напита — који не би викао: пристајемо да нам се подели Даљ и манастирска добра, укидање стајаће војске, да се не плаћа порез на омања имања и приходе, да се укине варошка иотрошарина и монопол дувана и уведе слободно пециво ракије, да се порез може наплаћивати од малога газде после жетве и т. д.). Пошто је шако „народу" прочитан и протумачен програм, и једнодушно од „народа" усвојен, те избран одбор, који ће имати да заступа странку, у који улазе штоно реч и куси и репати, узима реч „иоп" председник, те захваливши се збору на издржљивости, — ваистину је велика издржљивост, слушати на врућини клепарање нознатог н. пр. румског народног пријатеља од сахат и више —, реду и одушевљењу, а говорницима на говорима, затвара збор, а народ отпочне у глас појати: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави... Председник је затворио збор, а народ се не разилази, а не разилази се с тога, шго хоће да види народног миљеника, свога „вожда". За тим се отпочиње заједнички ручак, здравице почну здравице гонити, пиво се и вино немилице конаби, а гостионичар промукао од викања: живио, а у себи се смешка и вели: дај Боже, још који овакав збор! Народ с „поповима" изљубивши се са народним вођама, неко посрћући а врло ретко ко црав, полази кући са бучећом главом, сањајући целу ноћ о „збившим" се, устаје сутра мамуран и неспособан за посао, и по гдекоји од њих у себи вели: о мај, а што ја полуди те одох на збор, на ком сам доста и потрошио и пропустио у нераду онако леп ју-

черашњи дан, а ни данас нисам за рад. Они пак, који се „мукте" наједоше и напише, наравно да и они помишљаше: о да се хоће скорим још који збор одржати! После одржаног таког збора, на ком је нрисуствовало неколико стогина људи, нешто жена и девојака, и то људи, од којих не зна ни њих петорица од стотине читати и писати, и који живе и данас оним животом, каквим је наш народ у Срему, Бачкој и Банагу живео пре 200 година, па и земљу обрађује још и данас дрвеним нлугом, те када се оно пре 2 године одржа у Славонији скуншшна земљорадничких задруга, наши ратари из дољних крајева, не могоше се довољно начудити, у каквим страћевима живи наш народ и како ради земљу — у страначким листовима писало се на широко и на дугачко,*како се сваки, које био на збору у Н. могао уверити, да је наш народ у табору наше странке, и како ће данас сутра наша странка бити сила, те моће говорити у име народа. А кад овамо, а оно и код овогодишњих избора за троједнички сабор, та странка у целој Хрватск>ј и Славонији, Н6 прОДрв НИ са једним својим нандидатом, па ни у оном котару, у ком је одржан збор странке, на ком је углављен нов програм (треба знати, да исга странка скоро сваке године доноси нов програм), а у Срему само са ДВОЈИЦОМ, од којих је један продрео услед „вишег" налога — погодбе из Пеште, а други више као поштен човек, а не као странчар, и што се хтело бирати нов човек. Ну, и та двојица не проговорише — сем неких пословица, ни речи у сабору, а питање је хоће ли и проговорити. А што тако јадно као оно на Косову Јанко прођоше, узрок је то, што су неке њихове главешине играле дволичну улогу, а друго, што народ познавајући неке предложене кандидате, не хтеде никако бирати. Румски „пријатељ" в народни, ког странка у неколако изборних ^котара кандидова, не могаше нигде продрети, па не ће никад нигде у Срему ни моћи продрети. ^Моћи ј ће продрети за народно-црквени сабор у вршачкој дијецези, камо га је странка и кандидирала, где га народ не познаје, а мора да слуша заповед „вождову", а у Срему ље не би дошао до мандата. Да се уз то ударало на другв две странке.