Srpski sion

— 37 —

пребацујуЈш једној, како је води Н. Н. који не зна ни за што друго, до ли за себе, и ако исти на угарском сабору својим говорима у којима мушки брани ирава свога народа, дочим њихови говорниди не смеју ни да писну, л другој да њеним вођама не би требало поверити ни стадо оваца, а камо ли народ, који су готови да се ма ским удруже, само да чине неприлике њиховој странци, а о користи народа не воде ни мрве рачуна и страст им је удавила родољубље, — и ако су вође исте у друштву с хрватским вођама, оборили кујеновштину, и извојевали својој странци тродупло чланова у сабору од њих, те који и у сабору воде главау реч, дочим њена два посланика играју врло смерну улогу, не проговоривши до сада ни о једном питању ни речи. Пардон! Један је избацио до сада два вица — нзреке, које су изазвале код галерије „френетичко плескање", а код паметних сажаљење, Рекосмо какви су људи били искупљени на описаном страначком збору — који је збор буди речено одржан 18. Септ. 1903. у Окућанима у Славонији —, на ком је збору углављен радикалски програм тако звани ,,окућански програм", који су га у име целог српског народа у Угарској и Хрватско-Славонији и за цео народ донели. И то њихово учествовање, прозвало се „народном вољом" и ОНИ су на њему престављали цело Српство. Заступљена шака, већином напите светиие из околине окућанске, која као што рекосмо не зна ништа даље од носа, с неколико штреберских иопова, који милопгћу мађарског министра метнуше на себе мантију, — то је народ и његова се воља мора слушати. А када оно у румском котару, где има мало друкчијих паора, не хтедоше глаеати на злооглашеног у румском котару др. Жарка Миладиновића ; тада се народ назвао марвом, који иде за паприкашом као овца на солило. А учесници окућанског збора слабо и нису бирали увек кујеновце, и летили на њихов паприкаш, заједно с „поповима"! Кад је нредседник страначки при ступању на тле окућанско избацио отрцану и лажну радикалску фразу „Ове за народ и с народом, а ништа о народу без народа" — цочим је њихов принцип, да оном „народу", који не зна даље од носа, своје умотворе и

закључке поднашају тобоже на одобрење, како би се само могли хвастати, како оно, што они раде и заступају није њихова воља, него народна, —; зар је тешко било радикалским вођама и „вожду" од то доба без стида и срама телалити и позивати се, како је „окућански програм" српски народ усвојио и донео ! Ако је оно и онаква шака људи — већином напитих и залуђених — на окућанском збору, престављала срнски народ; онда не било тога народа! Та где је још у свету било, да напити људи — паори —, који су познати са свога нерада, незнања, доносе политичне програме, који не знају даље од носа, а да знају шта то значи: „Држава је ради држављана и то ради свију подједнако. Држављани су дужни све чинити, што је потребно за одржање и напредак државе, али је и држава дужна осигурати право на опстанак и право на свестрани мирни развитак свима држављанима и свима својим народима. Државни строј треба положити на широке основе демократизма, а мисао водиља мора бити слобода и правда, братимство и једнакост"; има по.јма о XII. зак. чл. 1867.; о основпим законима; о XXX. од 1868., XXXIV. од 1871. и VII. од 1848.; о самосталности земаља круне св. Стевана; о финансијским односима Хрватске и Славоније према Угарској; о непосредном законодавству у уставним, војним и финансијским питањима. У целом образованом свету доносе програме страначке први људи. па тако је радио и Милетић, а његови лажни последници, чијег је „вожда" истерао 1881. из страначког збора због његовог социјализма, данашњи јадни радикали, доносећи смушене демагошке програме, те имајући у себи ипак негато стида и срама, не смедоше признати и рећи „Ми пароси: Павле Пајић, Саво Стојковић, Јован Јовановић, Јован Магарашевић, адвокат др. Александар Рокнић, др. Младен ЈГисавац, др. Жарко Миладиновић доносимо овај ирограм, ког крстимо „радикалским програмом"; не п о сазваше на збор неколико стотина паора, који се прво поткреиише мученицом, те онда на све четир стране света прогласише како је српски народ искупљен на збору у Окућанима донео овај црограм, те на основу том лажном бацају дрвље и камење^иа све оне, који га не прихваћају и који нису радикали.