Srpski sion

— 43

чуј прво што се њихове војводе и генерали погојише тако, да хоће да попуцају, те траже влиџе у којима се мршави, па им је жао напустити тако лепе положаје, а друго, што се они боје, да ако дођу други на њихово место, да ће похватати њихове мариФетлуке и изнети, како су и себе наилаћивали и своје људе. Ту лежи зец! Знај јадни народе, да поквареније партаје у српству није било од како је почела уставност, од данашње радикалске странке. Нико није тако и нико тако не лаже, као што она ради, нити се служи онаким срествима против својих противнвка. ЕБен је саборски одбор н. пр. дон с о одлуку, да само онај свештеник може добити припомсћ из народног Фонда, који је у служби који је сирома а болестан, те да са добијеном припомоћи мора ићи у илиџу, како би оздравио и постао способан за службу. А коме је он давао припомоћ: своме партизану умировљеном пароху Стеви Моловићу, и то сваке године редовно, Дамјану Ирерадовићу, пароху на I класи, поп Гени Вурдељи у Бешенову, који није ни ишао у илиџу, поп Нери Крајновићу, сараднику „Заставе", и њима подобнима. А који су требали те припомоћи, ти је нису добијали, Они су с том припомоћи умножавали (воју странку са „поповима", који се не стидеше за 100 — 800 круна иљунути на браду и отићи у коло нечастивих. Они другим стрзнкама пребацују, како се здружују и с ђаволом, а сами склапају с њима савезе и пријатељство, као што су склопили 1902. и савез с протом Јеремићем, који им је онако горонадну буквицу очитао и рекао какви су. Они се јуначе и испрсују, а кад су оно 1902, увидели, да им не би били ни привремено потврђени изабрани код фондова чиновници и Фишкали, ако не прогласе за сталног чиновника и архивара Ђуру Бекића, а они се по достављеној им заповести од бившег шеФа тајне полиције у Земуну нокојног Добошевића преко неровође мајског сабора, наиравише луди, те пљунуше на саборски закључак, и ре-

коше, да је и он био у оном броју стал« них чиновника, но да је перовођа испустио његово име, што је било просто лаж. И не само то, него му признадоше и оне године, што је провео у привременом својству, а и које није ни служио. А то је све чињено с тога, да им уредник „Наролности" буде наклоњен код угарске владе. И за љубав те наклоности, њихови потпредседници сабора и саборског одбора, не само да одлазише на договор кр. комесару, него га и испратише до Н. Сада у илен паради. Они овамо на сва уста вичу, како калуђери харају, поред свег тога, што их за 4 године своје владазине, не ухватише у крађи, а овамо поред свег тога, што је и пређашњи саборски одбор, а и њихов најстрожије забранио настојатељима правити без одобрења више вла;ти дугове, кад ]'е дошло до иризнања учињеног дуга од покојног игумана Прибино-главског, који је задужио манастир са 14000 кр. без одобрења и без да је увео у рачунске књиге ту своту, и ако управа не хтеде га признати, «аборски га одбор на иредлог „несебичног" др. Жарка Миладиновића, без претходне судске одлуке одобри и упути управу да га исплати, што ова не ће учинити. А Т0 је тако учинио с тога, што је на једној меници иотписан и др. М+тг Стојковић, — то-ј«—радпкалски—кандидат за—ет^-пазовнчки среЗЈ-у ком га пико и пе поапајс. . Није ли то попут оне народне: на курјака зика, а лисице поједоше месо! А чућеш јадни народе и још више овакових ствари, а особито о „несебичности" др. Жарка Миладиновића, који је пишман да хвата манастирске лоиове. Само стриљења! Радикали хоће већ да промукну дерући се: ништа о народу, без народа, а кад овамо, а они скоро саме адвокате и то наравно вође ставише за кандидате саборске, а од народа — иаора — ни једног. А ти мој јадви народе бирај и сада, као и досада којекакве пропалице, о којима никад ниси ни чуо,