Srpski sion

_ 44 —

Покушај истаћи своје људе — поштене паоре — у место непознате и гладне господе из белог света, па ћеш видети, како ће те и опет ннзивати марвом и стоком, као оно шго називаше Србе из румске околине Ено, у Земуну истакоше грађани за каплидата једног од првих својих трговаца, у Новом Саду економа, а у Карловпима архитекта, те пошто ови нису радикали, дшоше дрвље и камење на оне, који их истакоше. И карловачки војвода, — назван умесно од „Браника" радикалски вандрокаш —, који у место да врши своју дужност, а он лети по зборовима, те како га је Бог обдарио језиком, говори телићима дуге говоре, који у њега, блену, као теле у шарена врата, имаде смелости да каже, како Втада Николић нема спреме за посланика, а његов кандидат Красојевић гобоже има, чиј говор у саборима до данас још не чусмо. Некад је наш народ шиљао у саборе и грађане угледне, а данас се сами адвокати отимају и хоће да покрају вратове ко ће ући у сабор. Ал за то нам иде тако добро и за то и потрошисмо стотине хиљаде на њих, а све у лудо. Ко од тебе јадни народе има очи, а уз то душу, Бога и поштења, тај се мора згадити, кад види, како наши адвокати, попови и друга интелигенција склана иријатељство са најгорим злогаем сеоским, како га уздиже на површину, а то све с тога, да се помоћу њиховом одржи у данашњим златним положајима. Не веруј јадни народе, није наша црква у оп8сности, нити њој прети каква опасност од кога. Прети јој од радикала безверних, који да нема грдних Фондова, стечених и остављених од патријараха и владика, они се неби се ни обзирали на цркву, као што се иначе не обзиру, него је у опасности радикалски положај, јер све што је у српетву боље и честитије, про видило је њихов шеретлук и оисеварство. Ну, ако ти су пречи од цркве п народне користи радикали, а ти гласај за њихове кандидате, а ако није, а ти им онако по мушки подвикни: даљб ОД нас

сотоне, као што им довикнуше свесни Кикинђ*ни. Ово, што ти рекосмо овде, рекосмо ти у твоју корист и добро наш јадни народе. Срце нас и душа боли, кад видимо, како има заслепљених, а још више неваљалих српских синова, који заведени сотоном, иду нечастивим путем. А зна] и то, да све што ти рекосмо. да је сушта истина, коју смо у стању свугди и свагда и доказати. Рекосмо и спасосмо душу своју, а теби јадни народе Бог и душа ! Како право, онако здраво! А сад да и теби наша радикалска интелигенцијо коју проговоримо. Сваки паметан човек, мора признати, да је интелигенција позванв да буде вођ народу, и где то није, тај је народ готов. Прост народ није у стању да води политику, и ако се сам себи остави, овладаће њиме неваљалци и довешће га до проиасти, С тога, треба и наша интелигенција да буде вођ народу нашем у јавном животу. Ну, каква је н. пр. наша радикалска иптелигенција? Ево, каква је! Може ли се назвати она интелигенција родољубивом, која у место да чува свој народ и да га упућује да паметно живи, да чува своју дедовину и да је не продаје туђину, она прост народ с једне стране дере где год може, што је најбољи докав то, да су скоро све радикалске вође — адвокати — у Срему за кратко време стекли грдни иметак, а с друге стране одвраћају га од рада и наводе на пропаст. Или, зар се може друкчије назвати позивање народа — ратара — у највеће радње доба на зборове, на којима се једни исти говорници продуцирају и млате сламу, којом приликом народ не само да дангуби, него и троши новац. Питамо све поштене Србе, је ли то паметно, је ли то поштено и родољубиво, не само у новинама просгачки нападати, црнити и денунцирати своје протввнике, него то исто чинити и пред народом?! И то чини она внтелигеиција, која се за љубав личае користи, бацила каменом на народни идеал и светињу, на српску вој-