Srpski sion

О тр , 1бб.

СРПСКИ сион

Б р . 7.

мене, позвао сам под 1764, бр. од 28. окт. 1883. године директора штампарије цркв. књига архимандрита Генадија Еначеана, да прво проучи рукопис и да га штампа о мојем трошку у својој штампарији, хвалећи преблагога Бога, да ме је удостојио, да испуним и ову дужност, која је драгоцена по нашу душу Римник Влчеа 1883. 18. јулија Јосиф Римнички. Предословије читаоцима. 0 тога и ја смерни потрудио сам се да напишем ову службу по већ наштампаној и да додам канон из параклиса светога, који је одавна писан руком у манастиру, као и друге стихире из службе св. преподобних, које се слажу са животом св. Никодима, као и историју његовог живота опширније скупивши дати из старих манастирских хрисовул>а онога доба, и од научних стараца монаха св. манастира, који су живели пре нас, колико су ови знали од других старијих од себе. ... (Јшеван уеромонах. (Продужиће се).

Ш т а т у т о управи, контроли и уиотребљењу манастирских као народноцрквених добара и о дотацији манастирског братства у опсегу сриске иравославне митроиолије карловачке.* I. Управа, контрола и употребљење манастирских добара. §• 1. Манастири су српсконравославна народно црквена добра.

* Као што је оно по народној причи, дочепавши се цига царства, прво дао обесити свога оца; тако исто и наши радииали, видећи да су остали саии у сабору, изгласаше све што желеше и како желеше, у уверењу, да ће им „пријатељи" већ исходотајствовати иотврду. Па знајући, шта су народу обећавали већ од тодико година, исгласаше и горе наведену уредбу или „Штатут" о управи манастира, и то без иретходног договора са јерархијом и манастирским уиравама.

§• 2. Смер је манастирском добру, да нриносима евојим издржава манастирско братство, куће и цркву и да потномаже црквене, просветне, п;;ивредне и хуманитарне потребе српског православног народа у карловачкој митрополији. §• 3. У области српске иравославне карловачке митронолије постоје ови манастири. 1.) У архидијецези: Велика Ремета, Крушедол, Гргетег, Хопово, Беочин, Мала Ремета, Раковац, Врдаик, Кувеждин са Филијалом Ђипшом, Шишатовац са Филијалом Петковачом, Бешеново, Јазак, Привина Глава и Фенек. 2.) У енархији пакрачкој: Пакра, Ораховица и Леиавина. 8.) У енархији горњокарловачкој: Гомирје. 4.) У енархији будимској: Грабовац. 5.) У епархији бачкој: Бођан и Ковиљ 6.) У епархији темишварској: Св. 'Бурађ, Бездин и Ходош. 7.) У енархији вршачкој: Месић, Војловица и Златица са Филијалом Базјашем. §• 4. Манаетирска су добра : а.) куће, цркве и остале зграде. б.) Оранице, ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и т. д. в.) Камени, кречни и други рудници. г.) Ритови и риболови. д.) Воденице, млинови и пилане. ђ.) Штампарије и друга индусгријска предузећа. е.) Државне и друге артије од вредности, добивене за откунљена земљишта или права, која су била скоичана на неиокретнинама. §• 5. Манастирском добру прииадају и драгоцености, украси, црквено одело, старине, манастиреке архиве и књижнице, што све може да послужа манастиру и братству на употребу. Од драгоцености, украса, старина, које не служе манастиру, имају се ради безбедне сахране сместити у „Народни Музеј" српске нравославне карловачке митрополије у Сремским Карловцима. §• 6. Уложне књижице и вредностни панири свију манастира нолажу се на име дотичног манастира, коме прииадају, у благајницу српских православних народноцрквених Фондова и заклада као засебни деиозит сваког манастира.

Наводимо га овде само из куриозитета, да се види, какви су радикали мајстори у грађењу штатута и како су се и у њему постарали за своје војводе из еаб. одбора, који ће по § 8. моћи кс.д сваке лицитације одлазити на лицитације. Уред.