Srpski sion

С тр . 472.

СРПСКИ СИОН

Б р . 30.

У уторник је отишао и управитељ дворски Милош Летић, а пре тога је учињен на брзу руку инвентар налазећих се ствари у двору у два примерка. И тако је сада у целом двору јерођакон Методије Суботин, дворски еконои, а од дворских калуђера архиђакон Макарије Гаврилов, и нодбележник јерођакон др. Максимилијан Хајдин. А што је тако, то је с то,а, што ми ништа не мамо одређеиога у случају смрти митронолитове натријархове. Постоје нека наређења у деклараторији од 1779., ну тада су постојали асистенти — из три лида, чаја је дужност иренета на саборски одбор. Не треба заборавити, да је то могло бити само с тога, што је одмах но смрти митронолитовој био ностављен админигтратор, који је вршио права митрополитова.

II- НИКОЛАЈ МАНДИЋ српско-православни Митрополит дабро-босансни * 5/\ЛИ. 1840. | 20/УИ. 1907. д. Р. Још се Српство није умирило од ненадне смрти благопокојног Патријарха Георгија; а дође изненада и други не мање жалостан глас о смрти Николаја Мандића дабро - босанског Митрополита. И као што је смрт Патријарха Георгија дошла у најнезгодније време по српску цркву у митрополији карловачкој; тако је исто дошла и Митрополита НиГаврило, променуо евоју накану, и еаввао саборски одбор у седнице, не внаио, вао што не внамо ни то, шта ће исти предувииати да ради, те да ди ће само најнужније ствари предузети, или све што је нерешено, и да ли је истинит глас, да ће он да ивводи све вакључке туцинданског сабора. Знамо само то, да је и по смрти патријарха Германа световни потпредседпик са8вао саб. одбор у седницу бев да је још био именован администратор —; ну да је министарство обуставшо држање саме седнице. Тако је било тада, а како ће бити сада, идемо да видимо.

колаја по српску цркву у Восни и Херцеговини. У митрополији карловачкој стоје то« лика жчвотна питања нерешена, леуређени одношаји, душманске заваде међу политичкам странкама, које пренеше свој политични рад на црквено земљиште; а у Восни и Херцеговини тек се поче у живот уводити ново автономно стање, при чијем је грађењу благопокојни Митрополит Николај био главни суделач та својом љубазношћу, упливом на меродавном месту и тактичношћу знао измирити завађену браћу и успоставити мир и љубав између јерархије и народа. А шта је благопокојни митрополит Николај претрпео од свога народа и свештенства за време гра^ења автономног штатута, и како је за то време нападан и осумњичен бивао: то је познато онима, који су пратили и запамтилк развој црквено-народне автономије, где је с једне стране Митрополит Николај уз своју сабраћу имао да очува главна учења своје православне цркве, а с друге стране народ имајући за во^у човека, који је у свој штатут унео најрадикалнија начела, хтео да задобије што више власти и у управи црквеној. Ну, хвала Богу и увиђавности вођа народних, попустљивошћу дође се до измирења и таман да благопокојни Митрополит Николај каже: хвала Богу, и да ужива плодове свога и народнога труда, ненадна му смрт угаси живот. И као што ће православни Срби у карловачкој митрополији сваким даном све то више уви^ати, како је у невреме дошла смрт Патријарха Георгија и шта је у њему изгубила и црква и народ; тако ће се то исто увиђати и у Восни и Херцеговини. Ну, што то хасни! Ми смо Срби проклет народ, те обично не можемо и не ћемо за времена да увидимо праве народне добротворе и родољубе, него их за живота душмански нападамо, а поводимо о.е и славимо оне, које прво покољење проклиње, а после смрти њихове долазимо к себи и почнемо их славити. И ако је за икоји и код икојег на-