Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ : „СРПСКИ ТЕХНИЧКИ Лист“ · – Стр. 61. _ е= о јуче (1 — сова)«з — је-овјуннуне ј/ 1 Т.у (1 — сова)“ (1—-с05): Т.у 251 а Чпесо5 ИЕ а Фа == аге о.В ј/ а Наде ај 7 6 бсЕ __ (18) Т.у 3зп« ако је а = 0, онда је: ти Под именом аероплана са двоспратним крилиЕ пп == === (Е ма подразумевају се често аероплани, код којих су 2 Т.у две површине које носе једна над другом постав-

У случају. сл. 11., је приближно и ако задржимо исте ознаке као и горе;

Т . чпа

ћ— > Бо

(10)

а стим имамо:

4 2в=<о 1/б.Е ју Шу (1 + сова)“ за" = 8 СЕ (1)

" 14 сова |

ако је а == (), онда имамо:

2 Т=>У

Вредности Е пип се практички не могу постићи, пошто би за њих била потребна бескрајно велика брзина летења. Мале вредности од « пак дају скоро исте величине за Е као вредноста=0,а вредности брзине лета, које се добијају при томе употребљиве су. Случај 2.) показује повољније односе него случај 1.) јер је код њега пројекција површине, која носи, на површину управну на правац лета већа и ако је површина која носи једнака оној у сл. 10. С друге стране опет прелаз од ћ ка 5 не сме да буде сувише оштар, да би ваздушна струја била правилно, подесно вођена. Добре површине које носе биће дакле средина између ова два крај на случаја.

Пошто је

а Суша МИ тд» то ће с обзиром на једначину (8) према једначини (2) бити брзина лета:

у ви] бер пио УН (12) Т.у за 2 за 2 а за мале углове «: у = |/б:Е __|! (да)

Т.у уг за 5

Исто тако добијамо за други случај с обзиром на једначину (10):

љене. Ако горњи ток прорачуна применимо на такав један аероплан као овај у сл. 12, онда добијамо за изразе код једначина (4) и (да): и ћђ 6 == 27510 =: пр МЕ 251 а 2

(14)

и за профил површине као у сл. 1!:

Т зп «

ћ ==, + о „ (15)

из једначине (5):

Пс р — 20056 Со зп 9 2 ћђу ' созђо

ндг

добијамо после извесних свођења:

4 .о | 1-с08 | Ло (16) (ођ + и; зле). у (1-сове%) 2

ако у овој једначини ставимо ћђ=јђ онда добијамо :

ји

4

О.о | 71 — сове | (| Ри зпе). у Ма + сове) 9 и исто тако као пре:

8 Да НИВА бог Јо рта а (17) (КЕ То зпоју. 5 _ 5тају за

Кад би овде било « = 0, ондаби билои = 0, а У = ~, са претпоставком, да се може при сваком углу 7 и датим количинама Ћи Т постићи потпуно правилно скретање ваздушног млаза. Пресек, кроз који ваздушни млаз, апсолутно узев, излази, према раније изведеном, је:

Еје='а · . (Тба)

гле _Вђ 234 4Њ Т а _ 2апе. 4 2 « + 5 Ј-“ 2

о 2

мерен управно на правац ваздушног млаза при