Srpski tehnički list — dodatak
Стр. 62.
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“
Год. ХХ,
изласку. Без обзира на потребно правилно скретање ваздушног млаза, овог пресека мора бити, ако хоћемо да наступи израчунато дејство. Њега нпр. нема, ако имамо две подударне криве површине једну изнад друге.
Однос између чеоног отпора, површине која носи и потребног рада.
До сада смо код изведених једначина занемаривали сваки губитак и посматрали једино дејство ваздушног млаза скретаног од површина које носе. У ствари пак, сваки ће аероплан, што је у осталом јасно, имати површина. које не дејствују као површине које носе, него које при њиховом кретању кроз ваздух проузрокују отпор. који се мора савлађивати. Ове површине дају скелет направе за летење, мотор, путници као и вођ машине. У будуће ћемо те површине у кратко као чеону површину обележити.
Ако се једна површина (чеона површина) 5 креће кроз ваздух са брзином у, онда она трпи отпор.
узу 5
м= 5 х.
нека се под изразом буш-ид 26
разуме редуцирана чеона површина (при чему је х број који се има опитом одредити), која у првом реду зависи од облика површине. У овом случају који посматрамо, поглавито хоћемо да испитујемо цилиндричне површине, које се својом осом управно према ваздуху крећу, а сем тога у мањем обиму и површине, које су у правцу кретања заоштренесведене. Нарочито су Егтапк и Еше! опитима одредили коефицијенте х за таква тела независно један од другога на разне начине са довољном подударношћу резултата.!) Вредност
можемо дакле са довољном сигурношћу 'да одредимо. Рад, који је потребан за кретање је онда:
Б5 Бор У" ткрјзеј ову 618).
За овај рад имамо раније израчунат рад Е да повећамо, ако хоћемо да напред описани чин буде могућан. Према томе је
Е укупно == Е + Ез
или са обзиром на једначине (5) (6) и (18)
1) 2. од 1908 стр. 463, 1089, 1522.
С. 274 5 Бодво= Је, купно = 6 [У ај А ај 156 ћђу (1 — сова Форе ја 5 = 2. —=— Зи = + с ' Бђу ћђу Упа ејпа
1 5 2 | ап ) | У)
= Св ( ју – 1 — сова | "157 (4 сова Изводом добија се (диференцирањем) као услов за минимум Е укупно;
5 пејк је | _ (1! — сова) (2 — сова) а (С) 6 · сова
(20) за облик површине у сл. 11:
= "де Скртбе сата 4 Е укупно с | (а + Т етиба ) 9
гласи услов 5 1
пе ог ја и (1 — сова. . . . . (22» за један аероплан као у сл. 12. Е укупно = (а нат (об + -9- зтпају
4 | 1— сова 5
4 ан сарећ 57 зтнтуттт тож
( (сова) ћобљ-|- Ки а
2
И Уа ара СРЕ, 51"
гласи услов:
о (осма 52 8 (1 + сове) | за | 4 __ћЂ_ а “а 2 х (аи 4 сова). . . . . (24)
—— па 9
Ови услови за минимум по свом облику нису згодни, да се према њима одреди најповољнији угао а; с тога је боље за сваки случај посебице пробањем то одређивање извршити.
из једначине (19) и (20) добијамо нпр за 8 "ђе = 0,0025 0,005 0,01 0,02 0,05 0, а = 6%0' 11940' 18,10' 27%00' 38940" 46940' Буи. – 028 0,28 0,35 0,42 0,54 оба 6. Љ,у