Srpski tehnički list — dodatak

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр. 63.

Год. ХХ. из једначине (21 и 22) за = = 0,0025 0,05 0,01 0,02 0,05 0,01 « = 26%40' 31%00' 36900' 41940' 49%50' 56%20' Е укупно = 0.555 0,565 0,601 0,64 072 0,82 и: б = "| 25 Х ТУ

Из ових таблица се види, да у избору угла а нисмо слободни, већ да смо за потпуно одређене количине везани. Мали углови а, који према раније реченом и према овим таблицама излазе као најповољнији, само су тако могућни, ако је чеона површина аероплана према површини која носи сразмерно врло мала.

Однос између терета и површине која носи: 5

Ако смо угао « и величину а према предП њем одредили, онда можемо за рад да ставимо:

Ма дио у ОЦЕ ЈА (25) пђу И | бек в (26) ћђу

При томе сама количина ћ.ђ не мора још бити одређена; писање једначина на горњи начин само је тако допуштено, дакле, ако се може узети, да је 5 бар приближно сразмерно ћђ, што, и ако не строго узев, у главном и одговара стању ствари.

Као што се види и као што је већ и раније истакнуто, укупан потребан рад расте са %/, степеном целокупног терета, док брзина лета само са квадратним кореном расте, под иначе истим околностима. Рад и брзина опадају пак са квадратним кореном из ћђ, које је мерило за величину површине која носи. Из тога излази веома велика важност, која се мора дати што је могућно мањој тежини направе, док међутим повећање површине, која носи, сразмерно само мали утицај има, а нарочито због тога, што то повећање површине само по себи има последицу и повећање тежине направине. Шта више, и такав случај може наступити, да повећање површина, које носе, има за последицу пре погоршање но побољшање укупног резултата, и то у толико пре, што са повећањем количине ћђ опада брзина лета, а циљ свију тежњи је међутим свакако исто тако велика брзина лета као и по-

стигнуће да се утроши што мање рада, који је потребан. Укупни терет (а сложен је из три дела: 1) из

терета, који направа треба да дигне (у, 2) из тежине мотора (О, и 3)из тежине саме направе за летење СО. При томе можемо моторову тежину ставити, да је пропорционална раду, који има да се

утроши а тежина направе за летење да је пропорционална вредности ћђ, и тада имамо :

(27)

(28)

О, == к Е укупно

Са == ка. 15: Преема томе имамо: б=64 6 –Ка=<а65 +%њЕ укупно + ка Аб (29) и место једначине (25) можемо да пишемо :

Еукупно = А (С, + књ Еукупшо + ка ђ) Х

ју = Б и Ор. к а. Брну п + к Ћћа п мфрнвм. (30) ;

а свођењем добијамо:

1 т Ћ ( Е укупно | МА

а о " Аз [а ћђ

В Лијев 6 ћђ (31) према томе двострук терет изискује и двоструку величину ћђ и двоструко Е укупно. Помоћу извода

добијамо као најповољнији однос

Е укупно _ ћђ Б а 7 пр =зАњј/зк 5. (32) ас тим: (С јтах == ћђ ка |Е _ о] = Ка ћђ = њк, (2 — ЗАк, ја. 5). (33)

Често се тврди, да је грађење аероплана тек онда постало могућно, кад се је успело да се начине лаки мотори. Што се тиче потребног рада и

површине, то, као што једначине (31) и (33) пока-

зују, не стоји у ствари. Мора само према једначиЕ укупно

ни (81) да буде: а (Ра (2) -

–- поп > о

или Е _Б укупно _ ју = у Е— ћђ а Њ-

с (њ (ка а + « ај“ Ја

(84).