Srpski tehnički list — dodatak, Jan 01, 1909, page 95

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХХ.

Стр. 4. Максимална количина нечисте воде, која је меродавна за рачунање висине прелива, срачунава

се под предпоставком да половина целокупне нечисте воде дође у канале у току 8 часова, према томе она износи :

У. — ха, = 0,002104 1. Количина. нечисте воде за хектар површине зависи као што се види од густине насељености. С обзиром на умножавање становника, а под претпоставком да се садашњи број становника удвоји после 60 година, Београд је према густини насељености подељен на следеће четири категорије: " 1 класа са 350 становника на хектар. и, „ 250 ) 5 :

Пра „ 180 ј 5 к

Ме „ 140 ; 5 %

За савски слив Ш. узимамо да по насељености долази у прву класу а за слив ТУ. у другу класу. (Половина између улица Крунске, Макензијеве и Немањине | класа а од Немањине до Мокролушког потока Ш класа). Према томе имаћемо за слив Ш:

0,002104 х 350 = ~ 0,751 за хектар и секунд. а за слив ТУ: ·

0,002104 х 250 = с 0,60 1. за хектар и секунд.

= Површина Ш. слива износи 11,40 ћа., а количина максималне нечисте воде са целог слива: (и ПАО ж 0,757] ==9,95 5,4. Површина ТУ. слива износи 188 ћа. према томе: а, = 188 % 0,60 5.1. == [12,80 8.1, Укупна количина максималне нечисте воде код великог прелива износи дакле: да = д4; + да = 8,55 + 112,80 = ге 121 8.1

Висина прелива за савске испусте има се према програму срачунати тако да у Саву одлази вода преко петогубе разређене количине нечисте воде. За рачунање висине великог прелива имамо дакле меродавну количину воде:

а = ОУ са 5 Х 12181. = 6058.

За савски слив 1 имамо са површине од 25 на до прелива на почетку сифона петогубу количину разређене нечисте воде О, ==5 Х 18,75 8.1.== 94 5.1. Са слива од 1 хектара који припада каналу 6 на дужини око 80 мет имамо нечисте воде (% = 1,00 х 0,75 з.1. Отуда укупна петогуба количина нечисте воде износи О = е 100 5 1.

2) Висина прелива. Главном скупљачу ТУ. слива при завршетку дат је профил јајастог облика 180/.„· Тбегов пад износи поред прелива, од споја са каналом из Босанске улице до почетка тунела 1: 400. |

Брзина протицања а према.њој и пресеци канала за београдску канализацију рачунати су по ОРРАНЊИ Кине!-овом обрасцу:

Е __ 100 У Мата ИК.

на главу и секунд.

каналског пресека и оквашеног обима (к а

тде је у = средња брзина воде у каналу у метрима за секунд К=хидраулички радијус т. ј. количник _

Ње

Ј == релативан пад воде у каналу (1:х»ђ= коефицијенат рапавости, који је за београдску канализацију узет ђ = 0,35 за све каналеу опште.

У Одсеку за канализацију при изради генералног пројекта срачунате су на основу горњег обрасца таблице за израчунавање брзина и количина воде за разне пресеке канала, падове и висине пунења. По тим таблицама да се срачунати, да профил 180) о) са падом 1:400 носи-593 5.1. кад му је висина пунења ћ = 0,60 мет. а 806 5.1!. кад јећ= 0,70 метара. С тога је за висину великог прелива узето ћ == 0,65 мет. а то значи да ће преко прелива, кроз савски испуст отицати каналска вода тек онда кад са кишницом буде разређена нешто више од 5 пута, а тиме је задовољен захтев из програма о савским испустима.

Количина нечисте воде која долази каналом из горње Балканске ул. није при рачунању великог прелива узимата у обзир, јер се улива непосредно у тунел а низводно од прелива.

За мали прелив из сифонског · канала нађено је слично да висина прелива за пад 1:300 и профил Поје, према напред срачунатој количини нечисте воде, треба да изнесе заокругљено ћ= 0,35 м.

Да би сва вода преко петотубе ,„разређености одлазила преко прелива у Саву, требало би профил канала иза прелива смањити тако да може носити само пет пута разређену нечисту воду. (Редуковање каналских профила и јесте задатак прелива и испуста код канализације.) Али да би приступ из тунела у овај, канал био удобнији остављен је иза прелива исти профил Ур, па ћа се доцније регулисање протицања воде моћи вршити помоћу нарочитих покретних врата на уласку у тунел. У осталом вероватно је-да ће за то регулисање бити довољан и успор од воде, која утиче у тунел из Балканске улице и кроз сифонски канал.

3.) Количине атмосферске воде. Према утврђеном програму претпостављено је да најјача киша у Београду са максималним трајањем од 25 минута даје на 1 хектар 125 литара у секунди.

Међутим од секундне количине метеорске воде која на један слив падне доспева у канале само један део. Тај део зависан је на првом месту од природе терена, т. ј. да ли је терен више или мање изидан и насељен и та зависност уводи се у рачун т. 3 коефицијентом упијања и испарења () За тим на количину утиче величина слива која дотичном каналу припада и од које зависи и јачина кише на разним деловима канилске мреже. Ова друга зависност представља се у рачуну кишним коефицијентом (ф). М најзад, код дугачких канала