Srpski tehnički list — dodatak

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХХ.

Стр. 4. Максимална количина нечисте воде, која је меродавна за рачунање висине прелива, срачунава

се под предпоставком да половина целокупне нечисте воде дође у канале у току 8 часова, према томе она износи :

У. — ха, = 0,002104 1. Количина. нечисте воде за хектар површине зависи као што се види од густине насељености. С обзиром на умножавање становника, а под претпоставком да се садашњи број становника удвоји после 60 година, Београд је према густини насељености подељен на следеће четири категорије: " 1 класа са 350 становника на хектар. и, „ 250 ) 5 :

Пра „ 180 ј 5 к

Ме „ 140 ; 5 %

За савски слив Ш. узимамо да по насељености долази у прву класу а за слив ТУ. у другу класу. (Половина између улица Крунске, Макензијеве и Немањине | класа а од Немањине до Мокролушког потока Ш класа). Према томе имаћемо за слив Ш:

0,002104 х 350 = ~ 0,751 за хектар и секунд. а за слив ТУ: ·

0,002104 х 250 = с 0,60 1. за хектар и секунд.

= Површина Ш. слива износи 11,40 ћа., а количина максималне нечисте воде са целог слива: (и ПАО ж 0,757] ==9,95 5,4. Површина ТУ. слива износи 188 ћа. према томе: а, = 188 % 0,60 5.1. == [12,80 8.1, Укупна количина максималне нечисте воде код великог прелива износи дакле: да = д4; + да = 8,55 + 112,80 = ге 121 8.1

Висина прелива за савске испусте има се према програму срачунати тако да у Саву одлази вода преко петогубе разређене количине нечисте воде. За рачунање висине великог прелива имамо дакле меродавну количину воде:

а = ОУ са 5 Х 12181. = 6058.

За савски слив 1 имамо са површине од 25 на до прелива на почетку сифона петогубу количину разређене нечисте воде О, ==5 Х 18,75 8.1.== 94 5.1. Са слива од 1 хектара који припада каналу 6 на дужини око 80 мет имамо нечисте воде (% = 1,00 х 0,75 з.1. Отуда укупна петогуба количина нечисте воде износи О = е 100 5 1.

2) Висина прелива. Главном скупљачу ТУ. слива при завршетку дат је профил јајастог облика 180/.„· Тбегов пад износи поред прелива, од споја са каналом из Босанске улице до почетка тунела 1: 400. |

Брзина протицања а према.њој и пресеци канала за београдску канализацију рачунати су по ОРРАНЊИ Кине!-овом обрасцу:

Е __ 100 У Мата ИК.

на главу и секунд.

каналског пресека и оквашеног обима (к а

тде је у = средња брзина воде у каналу у метрима за секунд К=хидраулички радијус т. ј. количник _

Ње

Ј == релативан пад воде у каналу (1:х»ђ= коефицијенат рапавости, који је за београдску канализацију узет ђ = 0,35 за све каналеу опште.

У Одсеку за канализацију при изради генералног пројекта срачунате су на основу горњег обрасца таблице за израчунавање брзина и количина воде за разне пресеке канала, падове и висине пунења. По тим таблицама да се срачунати, да профил 180) о) са падом 1:400 носи-593 5.1. кад му је висина пунења ћ = 0,60 мет. а 806 5.1!. кад јећ= 0,70 метара. С тога је за висину великог прелива узето ћ == 0,65 мет. а то значи да ће преко прелива, кроз савски испуст отицати каналска вода тек онда кад са кишницом буде разређена нешто више од 5 пута, а тиме је задовољен захтев из програма о савским испустима.

Количина нечисте воде која долази каналом из горње Балканске ул. није при рачунању великог прелива узимата у обзир, јер се улива непосредно у тунел а низводно од прелива.

За мали прелив из сифонског · канала нађено је слично да висина прелива за пад 1:300 и профил Поје, према напред срачунатој количини нечисте воде, треба да изнесе заокругљено ћ= 0,35 м.

Да би сва вода преко петотубе ,„разређености одлазила преко прелива у Саву, требало би профил канала иза прелива смањити тако да може носити само пет пута разређену нечисту воду. (Редуковање каналских профила и јесте задатак прелива и испуста код канализације.) Али да би приступ из тунела у овај, канал био удобнији остављен је иза прелива исти профил Ур, па ћа се доцније регулисање протицања воде моћи вршити помоћу нарочитих покретних врата на уласку у тунел. У осталом вероватно је-да ће за то регулисање бити довољан и успор од воде, која утиче у тунел из Балканске улице и кроз сифонски канал.

3.) Количине атмосферске воде. Према утврђеном програму претпостављено је да најјача киша у Београду са максималним трајањем од 25 минута даје на 1 хектар 125 литара у секунди.

Међутим од секундне количине метеорске воде која на један слив падне доспева у канале само један део. Тај део зависан је на првом месту од природе терена, т. ј. да ли је терен више или мање изидан и насељен и та зависност уводи се у рачун т. 3 коефицијентом упијања и испарења () За тим на количину утиче величина слива која дотичном каналу припада и од које зависи и јачина кише на разним деловима канилске мреже. Ова друга зависност представља се у рачуну кишним коефицијентом (ф). М најзад, код дугачких канала