Srpski tehnički list

ОТРАНА 214

Замењујући у овим последњим једначинама горње. вредности за Р и [. добија се:

_ тодо х 2 М = —6

7:00

= 815 ктр.м. ; 85 = – = 8900 кгр.

Два угаоника, што везују подужпи носач за пдопречни морају издржати напрезања усљед трансверзалне силе, па како је вертикални пресек једног угаоника с одбитком бушотина за наковнице:

(895 — 4 Х 20) 18 = 1885 мм, излази, да је специфично напрезање кад оба угаоника дају отпора: 3500 А - и = _-_н___ = (0,08 кгр. на мм“. А кад је б 27 1886 0,98 кгр. нг д]ј

један од два угаоника искидан:

3500 1885

6,=2%х 093 = = 1,86 кгр. на мм,

У узиданом пресеку оба угаоника морају дати отпора и моменту спољних сила (у овом случају једне виле). Пошто је пресек једног угаоника, правоугаоник од 29518 мм. то добијамо за отпорни моменат одбијајући бушотине за наковнице:

ЈЕДАН ПРИЛОГ ЗА СТУДИЈУ

ТВОЗДЕНИХ МОСТОВА БРОЈ 10

= 61.418, а из овога:

875 5

07 == та = 12.90 кгр. за један угаоник, и 875

6" ери = 645 кгр. за два угаоника.

Из овога излази, да у овом посматраном случају један неповређени угаоник сноси целокупно напрезање од: 12.90 + 1.86 = 14,76 кгр. на мм.“ дакле да је напрегнут скоро до границе еластичности.

У извесиим приликама, усљед суксесивног вибрирања гвоздене конструкције при пролазу воза, могу напрезања прећи границе еластичности и тиме створити сталне деформације, које одводе кидању још јединог угаоника што нови. На тај начин могу бити неерећни случајеви, чији се узрок, може бити, није тражио у неисправности ових споредних, спојних делова.

Ово је довољно да се види, колико је нужно, у периодичним прегледима, обратити озбиљну пажњу на споредне делове што служе као везе, и зашто, у случају какве катастрофе, треба често тражити узрок у сувише напрегнутим споредним деловима,

пре лоу

Тога Мор Пан а 5 3 ал главним носачима, код којих су: студија, израда и о 225 х18 [6 925 | (200 — 160 ) (во 74 ) ј ј- | надзор увек ривкенени па и лакши за ле таВаЕЕ; НОНСТРУКЈИЈА ДРВЕНИХ СТУБОВА ЗА ДРВЕНЕ МОСТОВЕ (ПО ПРОФЕСОРУ ВИНЕДЛЕРУ) од МИШЕ МАРКОВИЋА инспектора (ба сликом на страни 97, 98 и 99)

„ —>><(ОВРШЕТАК) Б. Високи стубови.

Чл. 8. Ошште напомене. Ако су стубови тако високи, да једногуба дужина греда није довољна, онда се конструкција оваких стубова може извести на два начина:

1: Построје се обични прости стубови, па се међусобно споје.

2, Построје се решеткасти стубови (нем. Аег Он фегрјеПег, Франц. је ршег еп (е6тИву енгл. фће Тафћее-рјег), који постројењем решетака добијају потребну крутост.

Пошто се оваки стубови веома ретко граде, то се у детаље њихове нећемо упуштати.

Чл. 9. Спојени стубови. Да би спајање стубова било омогућено, треба их што ближе

постројити. Но оваки блиски стубови могу бити

целиеходни само онде, где је дрвена грађа врло

јефтина. С тога се ова конструкција у Америци често употребљују.

У слици 34, 85, 86, наведено је неколико примера,

Чл. 10. Решеткасти-стубови, Решеткасти стубови до сада су врло ретко употребљавани. Први мост са таковим стубовима саграђен је на реци Мети а на железници Петроград-Москва, (ел. 88).

Овим стубовима сасвим подобно конструјисани су и решеткасти стубови у Пресловим типовима, аустријске јужне железнице (ел. 89).

Стубови се састоје из осам дирека, који су спојени са Ноуге-овим решекастим стројем. Сваки дирек састављен је од четири греде, којих се саставци редовно мењају. Диреци су

постављени на камено подножје, са којим су спојени завртњима.