Srpski tehnički list
— 333 —
живота (пеге Беђепздацег) или константа половине времена (Нађхенкопзапје) 4, т. ј. време за ко је се тело смањи на половину. Ова се мерења врше сваких 15 минута па се добија диаграм распадања. Често распадање бива без зрачења. Времена распадања колебају се између 500 милиуна година код урана и 264 секунле код радијума врсте А. У години 1908 Катзау је пронашао да из а зракова постаје хелијум, при том мисли да је приметио да се образовала и друга тела. Према овом проналаску близак је закључак, да делићи који се избацују у а — зрацима нису ништа друго до позитивно напуњени хелијумови делићи (Кшћепога)
Нађено је да је атомска тежина хелијума 4 Као сталан продукат при распадању радијума преостаје једно тело чија је атомска тежина 207. што је можда олово“ То по себи не би било ништа чудно, пошто у урану има увек олова. Кад би се могло доказати да елементи могу овако прелазити један у други, онда би се сјајно доказао континуитет материје. Таља би се можда остварио сан Алхимиста, да се из других метала ствара злато.
Испитивање радиума корача брзо унапред; из дана у дан проширује се поље. С овим новим теоријама добили смо оруђес који се можемо надати да ступимо корак унапред у познавању суштине материје, чијим су се испитивањем бавили од вајкада најбоље снаге.
Г. К. Ме 41. 1909. Ј;
Прописи за грађевине од ојачаног (армираног) бетона,
Израдила швајцарска комисија за армиран бетон, 30. априла 1909. год.
(свршетак;
ђ.) Ако су попречне везе прави омотачи у размаку највише за /; њихова пречника, онда се сме рачунати да на притисак дејствује 24-рогуби пресек једне уздужне арматуре исте запремине.
с) Идеални пресек притиснутог дела срачунат по ба иђ не сме прећи двогубу вредност бетонског пресека у случају лаје арматура омотана, а П-губу вреднасг пресека армираног али неомотаног бетона.
4.) Да и уздужна гвожђа дејствују на притисак сме се претпоставити, ако има попречне арматуре чији размак није већи но дваестогуби пречник
#) Као да овај резултат Кашзеу-ов није тачан. По свој прилици су биле или епрувете нечисте или је препарат садржао у себи каквих оловних примеса, које су преостале; те пре-
ма томе као да се задуго неће остварити сан старих алхемичара. је
| притиску за бетон на приштисак
| најтањег штала, нити већи од најуже стране пресека
Чл, 9. Допушшена напрезања износе:
а.) Код лелова изложених савијању: за бешон на притисак : Пратиснуте плоче. греда чији је 0о6лик пресека | : 40 килограма на квадратни сантиметар.
Греде правоугаоног пресека, ребра у близини ослонаца: 40--0,05 (1200—д за гвожђе) килограма на квадратни сантиметар; максимум 70 килограма на квадратни сантиметар. (д за гвожђе значи најве-
| ће напрезање гвожђа на истезање.)
За бетон на смицање 4 Кгр/см= „ гвожђе на истезање 1200, ђ,) Код конструкција изложених центричном 35 Кгрјем“. с) Код конструкције изложених ексцентрич“ ном притиску: За бетон на притисак у неут-
ралној оси 35 Кгр./см“ на ивици 4. 55 За бетон на пстшезање на ивици 10, За гвожђе на исшезање 1200 1
а.) Опасност за извијање стубова и притиснутих конструктивних делова не треба узети у обзир при центричном притиску ако размера између це. локупне дужине и најмањег пречника не прелази број 20. За витке стубове и притиснуте конструктивне делове израчунава се допуштено напрезање на притисак по обрасцу:
с аи ита
] + 0,0001 (- |
1)
Овде значи:
да допуштено напрезање на ивици према чл. 9 под с. или | слободна дужина 1! најмањи полупречник лењивости.
45 Кгр/сем“
Глава 3. Материјал
Чл, 10. Гвожђе. За армирање употребиће се тешко заварљиво ковно гвожђе (РЈиззелзеп) које има да одговара прописима које је савез издао за мостове и кровове.
Израда бетона треба по правилу да се врши помоћу подесних машина.
Каквоћу грађе треба доказати контролним пробама у заводу за испитивање материјала у Цириху.
Чл, 11. Цемент. Сме се употребити само портланд цемент који споро везујеи одговара швајцарским нормама.
Чл. 12. Лесак и шљунак морају бити чисти, без примесе земљг и глине.
Шљунак мора бити постојан на времену; величина зрна сме варирати између 5 и 30 тт, пречника. Песак мора бити што могуће оштрији и неједнаког зрна од 5 ти. на ниже. Зрнаца, која про-