Srpski tehnički list

— 281 —

Неци и т. д. и што треба сада отклонити накнадним подизањем покретних брана2 Тако се сада гради у Везеру код Бремена једна покретна брана гомоћу које треба да се стабилизује стање воде; исти се резултати теже да постигну подизањем једне покретне бране у Одри код Преславе, и на тај начин била је немачка влада принуђена, да свој пројект за регулисање Неце допуни са праговима (Згапз еп), који су тако положени, да могу послужити не само за наводњавање грхбрежних ливада, већ да се могу употребити и за евентуелно канализирање реке. За Везер специјално каже се, да је услед извршене корекције на доњем Везеру од Францијуса ниво воде знатно спао. Сопственици -прибрежних имања захтевају велике суме, као накнаду штете од бременске управе, пошто су њихове ливаде и пашњаци постали суви а бунари пресушили. Предрачун за бране и уставе код Бремена износи 10182000 мк, — једна непријатна последица корекције на Доњем Везеру.»)

Тачка 3. „Водојажа,“ Ттоје је у главноме по. менуо све што би се имало рећи „за“ и „против“ водојажа. Ако је ово прво познато, онда код другога пресуђује коштање.

Ту не долазе у питање само коштања за извршење водојажа — Ттоје помиње цену од куб. мет. ухваћене воде са 010 до 0.15 дин. (по ВоЏоВи „деизећић Тиг Ваштезеп“ 1910. стр. 552. кошта У запремине код „От зрепе — као најјефтиније у Немачкој 0.09 мк, а код пројектоване Едегзрете треба да се спусти коштање на 0,086 мк, по РОиРазјау-у „Дензел“ 1910, стр 162, износи коштање најјевтиније запремине за водојажу у Норвешкој од шз запремине 0.76 до 1.00 РЕ) а ова се цена од ше искоришћавањем разних природних резервоара у Пиринејима · свела до на 0.05 дин, — већ и издаци за уклањање наноса, који се временом сталожи иза зида водојаже.

Наводи као пример случај код Зете — Ропсоп на р. Диранс-у где се одустало од извршења једне водојаже за зидом 35 :п. висине, не из 6бојазни за његову стабилност већ због тешкоћа, које би произашле услед отклањања наноса, који би се наслагао. Други пример пружа Мегдоп. На овој реци је један јаз са пет година задржао 1,500.000 тз земље. Отклањање сталоженог муља могло би се овде, постићи можда помоћу спирања, али одношење тешких и гломазних облутака и камења задало би велике тешкоће и изазвало велике издатке. У

Решвеће Ваихенипо 1910. стр, 376. Гле Зећешзеп ипа Мећгапјаве То дЧег Уезег ђе! Вгетеп. Мот Вашга Оебјеп 1 Вгетеп ; Кебеђемећ; Пђег еше 5У!идејтгеће ац! дЧег Одег уоп Р-г. Јпа. Оно Вејх 5сћозођегрег ; ВепсћЕ шђег епе ифепгеје ац! дег Одег ипа дег Мејсћеј — Одегафазве уоп К. К. Вашга! Ет! Дптјег: „дензсћин : Оезјегг. Јпр. и. Агећ, Мег“ 1910, стр. 374. „Паз Зе год. 1911. стр. 19.

Чешкој намеравају према другом извештају комисије за регулисање река, да нанесени муљ из водојажа уклоне помоћу испуста, (огипдађјав5) који би се при дну бране неместили а по Р. Жепоег5-и: „Пег Тајзреггтепђаш“ у шпанским и алгирским водојажама за уклањање муља у многим случајевима су корисно примењени засебни канали за испирање.»)

Нехотице се човек пита, од куда долази тако много наноса и да ли би требало предузети у исто време сг подизањем водојаже и регулисање брдских потока у њеном сливу и обезбеђење обала, где се оне руше код њиних притока,зили да ли би требало подићи нарочите преграде и таложнике за хватање муља и наноса; или најзад да ли не би било могуће, у случају да извршење једног канала за одвођење муља да буде подесно или напослетку можда најрационалније решсње — по предлогу РеПееац проширење резервоара за предстојеће таложење наноса 7 Са обзиром на ово последње, при изради водојаже у Гатјаја! (слив р. Аупе) вођено је рачуна о томе, те је за евентуално таложење наноса предвиђена једна резерва у запремини од 500.000 птз (стр. 82. трећег извештаја). Али у пркос свима овим тешкоћама, које су узгред буди речено за. немачке резервоаре по МаЏеш-у неосноване, мора се сматрати као најпоузданије срество за правилно отицање воде, подизање нових резервоара, који ће да ублажавају поплаве; јер само она кап воде неће бити од штете свом даљем кружењу која је једном у брану ухваћена.

Тајни виши грађевински саветник РОг. Јпе. Зитрћег предлаже у свом напису: „рег .Тајгрегтепђац п Оешјсћапа,“ „Хепнаћан а. Вапуегх, 1907. да се велика вода наведе да понире у пропустљивом земљишту, која би се онда појавила као појачана изворска вода. Сличан предлог налазимо у техничком извештају уз пројекат за нови водени пут Дунав Мајна — Везер од Келхајма до Ашафенбурга-од Едварда Фабер-а (1903. Фаберју глави: „Гмје Маззегмегзогоцпе Аез гргојекенеп РПопац—Мат—Капа1в“ износи мишљење, како би требало при абнормалнам поводњима одвести ону воду, коју не могу да приме у себе резервоари у Пилсаху и Либер долини, у песковите басене код Најмаркта да тамо понире, да би се после могла из тога подземног басена да одведе у канал.)

То није ништа ново. Ми знамо из топографских испитивања Енглеза МШсоск-а да јеи сама прича о потопу у Вавилонији несумњиво на историјском догађају основана и да потопа неби било

#) „Оезгетг Иосћепзећгај јиг бјјепи. Вашаепз! 1911. стр. 151; Уоктећипре гиг Абјштгипо ооп Рацјвресћтевеп ипа аетрлевсћеп бег Уазвегзаттеескеп, Озветт — Рафеп! Хе 44,689 аег Рита Јапезсћ «Устпеџ т Угеп.