Stari srpski spomenici u Južnoj Srbiji

Под утицајем српске црквене уметности у Јужној Србији развија се у ХМ. веку и уметност Свеше Горе (Атоса). Фреске у катедрали Кареје, које се сасвим погрешно приписују ХМ веку, стоје у најтешњој вези са фрескама српских цркава, из доба Душанова. Тајанствени Панселинос, кога зову „Рафаелом Свете Горе“, а који отвара нову епоху у сликарству Свете Горе својим сликама у Кареји, само је ученик српских сликара из Патријаршије и из Дечана. Из исте су школеи слике саборне цркве манастира Хиландара, као пи неке слике из чувене лавре Св. Атанасија, из Вашопедија и манастира „Дионисиу.

Српска црквена уметност Јужне Србије остави трага својих утицаја и на уметност неколиких грчких цркава у Пелопонезу, а нарочито у Мистри.

Данас се уз то још непрестано стоји пред нерешеним питањем односа уметности српских цркава из Јужне Србије и сликарства италијанског тречента (ХМ. века). Сличност у извесним иконографским темама овде итамо тако је уочљива, да се обично узима као да је српска уметност позајмљивала, од италијанске уметности. Ну када се узме у обзир, колико се утицаји црквене уметности у Јужној Србији у ХМ. веку шире изван граница српске државе-и колико је српска уметност од италијанске уметности надмоћнија и разноврсношћу мотива и бројем споменика, онда би се пре могло помишљати, да је италијанска уметност добијала подстицаје од српске уметности. Извесне околности ишле би потпуно у прилог такој претпоставци. У сваком случају уметност италијанског тречента може се разумети само, ако се веже за српску црквену уметност из Јужне Србије.

Тако разноврени и тако пространи утицаји српске уметности у Јужној Србији сведоче јасно, да ту не може бити речи о каквој школи, везаној само за једну уску област, већ о једној потпуно израђеној националној уметности. Руски археолог Кондаков вели на једном месту сасвим тачно; „Србија беше у својим манастирима сабрала најразновреније представнике православне иконографије и она је производе своје уметности слала на Атос, са којим је била у најприснијим везама, у Бугарску, у Буковину, у Галицију, у Влашку и у Молдавију“.

ХЕ