Starmali

, СТАРМ АЛИ" БРОЈ 9. ЗА 1880.

„Ја морам у рај — то несме да фали' 1 ! Наш стари консисториални „фишкуш", обичествовао је, да у згоднии нриликама особито ако је у добром „душе расположенију", да што но наши кажу „вицлује". Као предмет његовог вицловања имала је чест бити увек његова верна му „сапутница живота", његова почитаЈемаја „госпожа Сока". Госпожа фишкушовица имађаше све добродјетели које украшавају женски пол, а што је најлепше беше ужасно . . . (јаој, ако ме чује . . . ) . тороиадна. Кадгод би се г. фишкушовица појавила у потпуном елементу своје горопади, онда се обично њезин „либер фишкуш" као флегматичар од дуга времена богу молио. Ево једне појаве. којој сам и ја као публика присутан био. — Она (са горопадним лицем и гласом и у највећој јарости. што је слушкиња „Дунђа" просула по мере млека али лонац није разбила — и то треба знати). Та то је преко јего ! Ох ! гром вас спалио све редом ! Ох изела вас грозница од малог па до тебе „фишкуше" ! Фишкуш. (У највећој побожности шапуће). Недај госиоде, недај па недај господе! — Она. Та ово Је цум крепирен, цум хинверден ја ћу душе ми за цело побеснити! — Он (тражи шешир и бурмутицу) — Иодај господе па ма изгубио све процесе! — Она. „Фишкуше"! та зар си онемио, обневидио, оглувио ! Ох, господ те скрушио (полети му . . . не у наручје него . . . с прстима у очи. .) . — Он (појури на поље с молитвом) — Недај господе, та недај господе ако бога знаш. (Шта је после залупљених врати иза кортине било то бог свети зна, а знаће боме и сирога „Дунђа). А сад да пређемо на главну ствар. п Ја морам у рај — то несме да фали — Тако се више реди стари „фишкуш* у кругу својих пријатеља хвалисао. На питање, од куд он то у напред знаде, обичество ■ вао је овако одговарати. „Чујте, па запамтите. — Кад ја по вољи божијој на други свет одем, ја ћу управо да се упутим к дверима од раја. Затим ћу ево овом мојом (а боме и „Сокином") палицом да куцнем до два до три пута у рајске двери, а изнутра ће да возгласи стари амиције Иера рајски кључар: „Ко се то усуђује да лупа?" — „Ја, Лаза „фискуш", који сам по милости божијој имао ту чест, да са мојом „Сокицом" равно 50, словом иедесет година на земљи иоживим. А сад отварај тако ти свију угодника." — А свети ће Петар отворити рајске двери и увешће ме у рај с речима: „Оди, Лазо, оди слободно. . . Сокиног је и сувише било. — Доста си се напатио, — ето вите, ја морам у рај — то несме да фали

0 и т н и ц е. I. Адвокат Божа. А. Зашто воли зеца Наш адвокат Божа? Б. Јер са зеца може здерат' Седам осам кожа.

II Дера судија. Чудите се како Пера ступа У судије, — кад је тако луд. — Молим, молим, и досад је ћупа Увек била суд. III. Влажна куИа. А. Одашта је влажна кућа Господина Мише ? Б. Е гле јако, — зар не знате ! — Он и песме пише. IV. Жена иод стражом. Симина је Мара лепа! Тако вели Кажа. Зато ли је даклем ноћу Увек чува стража! То се Сими не замера, Лепа му је Мара; Само не знам ко је чува Од ноћног стражара. У. То се зове жена. Кад ћеш Тинку видети Дурљиву и љуту? Само онда, брате мој, Кад јој муж на иуту.

Чист виноград. Отишао Шокац да ради у виеограду. Око подне носиће му син ручак. Кад је син дошао у виноград са ручкои стане се свуда унаоколо обзирати, но не мога оца нигде да види, јер је сав виноград био пун корова више гдаве. — Ма, ћаде, ди си? завапи синак. — Ево оди овамо ди се бресква тресе! повиче отац, тресући једну брескву, те по томе син виде, где је отац. Нове пословице, Ово дана састао се Београђанин са неким Панчевцем на Сави и обојица чекаху лађу да приспе. Не знам о чему су говорили те ће рећи Београђанин : „каква ли је отуд вајда, као Панчевцима од њиове нове цркве." — „И Београђанима од њиови ноћни-фењера" дода Панчевац у одбрану. Прибел. К. К. Најновији сановник, „Ад" — значи да ће иу душа свакако у пакао. „Министра" — (сањати) значи, да ће и њега ђаво однети. „Тор" — приличи бити и освећении лицииа, али највише приличи једноме: „Герм" — значи да неће умастити брка од српске „гермштрудле", јер ће га све по прстима. „Ап" — значи иредлог: на — кога треба да се дигне српска кука и мотика. Ф.