Starmali

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 9. ЗА 1880.

доле чисто те мами да јој се спустиш „Овде ћу ево" рече он „боже ти јој суди" погдеда још једном оно писмо, снусти се на траву и — заспа у хладовини. IV. Ено га, већ два часа стоји нод њезиним прозором и чека да би му бар један поглед бацила, нема је — изневерила га, од љутине баци флауту коју је понео те јој под прозором свирао и брзим корацима појури потоку, гледао је и зверао на све стране да ли ко од куд иде и кад се увери да никога нема, збаци љутито са себе аљине и скочи од једаред у воду да се — окупа. V. Дознао је, да нити је он први нити је сам он кога она воле, то му није дало мира код куће, оде и где год је стигао свуда је сипао у себе отров — ракију, али кад је напит изашао из кафане он извади из џепа стакоце напуњено зеленкастом неком течношћу и искапи га па се стресе ■од љутине, јер то беше најљући отров, што га људи зову горка ракија, поцио је, да га стомак не боле.

Бубн уотека, Љубезни господине пресједниче! премда је стечај отворен на парохију Ченчанску,. то се усуђујем вами и обштини јавити; у мени би имали, доброг, моралног, чину свом с ходног, свештеника, и као карловачки ђак појање карловачко, добро знам, п лепо поим, висок отличан свештеник Лепо служим уменићете имати Богослуженије лепше него у Карловци, тако су моја свака је реч тако лепа и појаље, да човеку коса у глави расте, предикатор добар. Уменићете најмање 10 пути предику имати преко године више пути боље него ваш бивши поп Андреи, можетесе упитати господина Наместника Предића, иуВ питајте за мене, менесу хотили изабрати али поп Андра учинио је нешто с' новцем. Тако даклем пишите ми кад да дођем и нашто да дођем да неби потрошио крајцару моју у ветар. Ја би рекао, да дођем на Цвети, али ако је потреба могу и што пре доћи, пишите ми, јаћу један четвртак бити у Бечкереку, ваши људи има и тако лако могу доћи до вас, боље би било да будемо готови до васкресења, с највећем нонизностију остајем ваш с мојим свештеничким благословом мојој славној Србадији. У . .... 5. Марта 1880 Н. Н. II а р о х. Ашаге и уосаге. Владан С. и Младен П. оба гимназисте, ишли једном по биље, камење ли, незнам, тек ће проћи поред газда Тошине баште, која буди узгред речено — не беше заграђена. Владо, рече Младен, видиш ли ти оне крушке тамо ала су лепе, ајде да узберемо коју неће нас нико видити. Али високо је море, па како ћеш. Лепо попећу се и за часак Младен је био на крушки. Неколико пути ако је ј „Стармали" излази 10., 20 и последњег у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишља 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Дрну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

71

затресао кад Владан викну: Младене ево ча— Тоше. Сирома Младен није бирао како ће сићи но љосне доле оледину, као клупче каково. Сад је ваљало бегати, ал' оћеш' ча Тоша већ је ту и да имају крила соколова, перје меса не би изнијело. „Ту сте ћивте, карлицу вам госпоцку, виче и псује озлојеђен чича, дошли сте да арате сиромашке баште, али муку вам вашу научићу вас памети." Немилосна мотка парадирала је у руку још не милостивијег господара, тек да се спусти на лупешка плећа. „Драги чико, поче Владан очајно, немојте нас тући, ми смо ђаци, отидите па нас јавите г. управитељу, тамо ћемо зацело добити своје само нас не туците драги чико, немојте! Немојте, драги чико, немојте нас тући, молили су обадва. Газда Тоша се стиша на ову молбу, те ће запитати, са оном истом строгошћу, ни мало не показујући да му је гњев одуминуо: Па како се зовете? „Згледнуше сеобадруга пред тираном тим" —мучан је био њихов положај, овамо Тошина мотка онамо опет управитељ и затвор, мешто обична ручка папир-кнедле, мука жива. Нема се куд ви камо, мислио је Младен и већ заусти да каже име, али га Владан предвари и проговори брзо: г .Ја се зовем ашаге, а овај се зове уосаге." Газда Тома забележи у рабош, и рече им да могу ићи, а он већ зна где је г. управитељ. Сутра-дан ево га — Тоша г. управитељу, потужи му се и каже му све шта је и како је. Добро, како се зову пита управитељ, „ашаге и уосаге" господине." Г. управитељ се на смеши и рече му да су то верба (глаголи.) Ама каква врба, ако бога познајете, та да сам их па врби наш'о не би ни речи рек'о, него на рођеној мојој крушки", викао је газда Тоша да креч опада, али узалуд, ствар је на том прошла. Г Б.

Циганска мудрост. Газда Пера наручи неком циганину Штеки да му скује путо — али што ваљано. Та не води бриге рече Цига, направићу га ја. Погоде се за 5 фор. и г. Пера исплати напред погођену суму. Беше већ близу доба, да се коњи воде у пашу — Г. Пера једва је чекао, да цига путо донесе. Један дан сретне газда Пера Штеку —■ овај је баш носио путо; аха помисли газда Пера као што треба „Но рече газда Пера, добро кад носиш путо, и онако ми је нужно," Ово путо газда Перо неваља, није за тебе, ти добро знаш да се ја код тебе више пута напијем и вина и ракије — па ћу ти за ту љубав знаш направити путо, што га ни си никад ии видио — и што га неЛеш никад ни видити, што га никад ниси имао, и што га нећеш никад ни имати. Цига је остао веран својој тако тврдо задатој речи — а газда Пера и данас чека то чудновато путо. Секунд. Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду. Претплату иак и огласе, ваља слати на штамиарију А. Пајевића у Бови Сад Дена је огласима 5 новч. од једне врсте.

V Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. "И®