Starmali

106

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 14. ЗА 1880.

ја онда не сваки десет дана, — као што „Стармали" доноси о томе званичне извештаје — нег ) сваки дан десет пута шетао. Међутим од оног доба, од како нисам излазио у шетњу, много се шта променило у Новом Саду. Највише се променило — новада. Ко је имао онда х и љада р ку, он ју је претворио у стотинарку, ову у десетицу, десетицу у иетицу, овуу форинту, Форинту у сексер, сексер у крајцару, па је напослетку и ту последњу крајцару дао пореском екзекутору. А куд су се дели ти новци ? — питаћете. Отишло је све у чивутске руке. А како то ? Ево. Новац што је издат за карте, отишао је ф абрикантима карата, а то су Чивути. Што ]е издато за балске хаљине, лепезе, рукавице и т. д. отишло је (ма се изузетно и у српским дућанима купило) од овдашњих трговаца горе у чивутске руке. Што је дато добровољног прилога приликом „Беседа" на набавку школских реквизита, све је отишло у Беч и у Пешту Чивути ма, јер они то умеду да праве, ми неправимо. Што се потрошило у илиџама, то је све дато докторима и рештауратерима, који су онде већином Чиву ти. Што смо наручили и купили горе златних сатова, — минђуша и брошева то смо све Чив у т и м а џепове пунили. Што смо плаћали 100 на 100 интереса залажући адиђаре, то смо тај грдни интерес плаћали — Чивутима. Што смо набављали из Пеште собног намештаја, канабета, столова, пљуваоница, Фигура и т. д. то смо све Чиву тима рег Касћпаћте плаћали. Та није друкчије, него и кад купимо за крајцару машине (палидрвцета), и та је крајцара у последњој линији Чивуту отишла, јер његова је Фабрика у Пешти, Темишвару, Баји и т. д. Тако је дакле новац мењао не само свој облик (од хиљадарке — крајцара), него и свога газду. А то је чудновато, да кад газда м е њ а новце, онда у исто доба и новци м е њ а ј у газду. Но било је у Новом Саду и других промена, осим горе наведених. Многи су трговци променили локал, многе су госпођице промениле своја презимена (као пештански чивути,) многи су вуци променили длаку — али ћуд никада, — многи су издавачи књига и новина променули штампарију, па сад штампају код Фукса, много је вино и пиво променило место свога пребиванија, многи је поповски син променио гимназију — те сад иде у мађарску, и тако све подлежи промени на овоме свету. Па кад све подлежи п р о м е н и, онда и тема нашега разговора тако исто, те ће мо и ми ту да променемо. Најважнија је новост за Нови Сад и целу околину, да се у нашој средини бавио, један славни вештак, Ст. Роман, који је дворски руски, ен-

глески, Француски и кинески уметник. У позоришној дворани било је тако пуно света, како још никад на српској „Беседи" или позоришној престави не беше. Међу осталим „кумстовима" показао је овај: Уметник да себи оковати руке као роб, па ће онда тако окован свирати у вијолину, и то је учинио вештак, само је пре него што је почео свирати спуштена нека завеса пред њега, тако да га публика није могла видети, но само чути звуке од виолине. Неке неверне томе сумњају, да је онда за завесом други когод свирао, или су вештаку одрешили руке. па је тако свирао, и веле да би боље било, да се пред вештака није спуштао заст ор. Кад се пред вештака спусти завеса, онда је овај у стању много да учини. Тако чујемо, да ће г. Роман тим начином и ове вештине да покаже (а све иза завесе.) Узеће једно жуманце на длан и показати публици! за тим се спусти завеса, и кад се опет дигне, а оно место жуманцета златан сат са ланцем, што га је вештак (иза завесе) од жуманцета направио. Други ће „кунст" бити ово: вештак узме карте, па умоли једну даму из публике да једну карту извади и запамти, па му онда натраг врати. Онда вештак узме ту карту у леву руку а остале карте у десну, оде на бину, завеса се снусти, па опет дигне и вештак онда на опште чуђење и задовољство, ногоди каква је карта била. Трећа нродукција ићи ће овако: На аоталу стоји један велики лонац, вештак узме једну мачку, те је метне у лонац и покаже свој публици, да се својим очима увери, да је мачка у лонцу; за тим се спусти завеса и мало затим опет дигне; вештак са триумФом покаже публици празан лонац, а мачке нема он је њу на ,,волшебни" начин одатле ескамотирао. Оваке нредсгаве коштају до душе српску публику доста новаца, али не треба жалити, само кад се може видети и овде код нас, а да се немора ради тога ићи у Беч у ,,вурштлпратер". Аб.

„Србин" и његова проза, Кад би Тиси, не дај боже! Ал догодит све се може, Нарастио чир на носу, — Ох Фатално! „Србин Јаша рекао би: „То је либерално!" Кад би Тиса, (сликат' смемо.) Лего мало па задрем'о, Па којешта бунцат' почо', Ко човек кад спава, „Србин" Јаша рекао би: „То је мудра глава!