Starmali

176

У Ш Т И П Ц И. А Лепи су они Суботићеви стихови : ЈПто је драги камен злату То нек буде Срб Хрвату; Што је златна круна грбу, То нек буде Хрват Србу. Ал' за то опет не сљедује из тога, да Срби треба да буду противници српској н а р о д н о ј странци у Срему, јер онда су и „драги камен* и „златна круна" — Фалични. * % ❖ — Кад је неки господин у Руми на конФереицији онако милозвучно говорио, запитаће неко: А ко је то, што је те чудне н о т е удесио ? „Осечки јавни нотар", одговоре му. * * . О Како владини Хрвати зову онога, ко с њима заједно осећа? — Осећанин. * * * X За „Отаџбину" у Београду чујемо, да има једва 300 претплатника, док н. пр. „Дар-мар" има 3000; из овога се види, да нека публика волије дар-мар у Србији, нзго ли своју „отаџб ину". * * □ Др. П о п у Бечу, препоручује банатским својим колегама — поповима — воду за уста кад дођу на конФеренцију. * * * ЈГебарска пијаца пренесена је сад из српског краја у мађарско-немачки. Дакле види се, да имају дотичан господа „Вго1;пе1(1-а" спрам нас, кад су нам одузели лебац. * * * ? Ја се сад још само бојим, да не однесу у мађарски крај и свињску пијацу и касапнице, заједно са благовоним мирисом њиховим и блатнавим и крвавим локвама! * * * # Бојим се и то, да нам и владикин двор не однесу тамо дегод, где су М а ђ а р и. % * * ! Па још ако нам и „Недељни лист" пренесу у редакцију „ТЈјупЗ.бка" — онда смо пропали! * * * Л Покојни Гутнберг, кад је чуо да у Новом Саду има четири штампарије, а он ће машући главом рећи: Охо, тако далеко ја нисам мислио ићи! * * * X Тек што је прошао избор у Шајкашкој, а г. Пешић у Ковиљу има сад опет и з б о р. (Дали су му да бира или 2 дана затвора, или 20 Фор. глобе). * * * Него, кад су му одредили 20 Фор. глобе, Фалили су. — 20 Фор. то је управо 500 б у г е р а (4 новч.), а ми знамо, да је било свега 577 бугера, дакле га је требало и за оних 77 оглобити. Аб.

П у с л и ц е. И ми смо пуни радости што је владика ТеоФан тако мушки стао на браник своје свете цркве. Он је истина тиме испунио само своју дужност. Зато би „Стармали" волео, да му викне Живео! — ал то тако, да цело српство, и све владике чују, само он, к мин. Тиса да не чују. 0 н да не чује за то, да не би легао на ловорику да се одмара,а мин. Тиса да не чује зат >, да га због »Стрмаловог в „Живео" не забележи у црну књигу.

Што је барон Јоца Живковић, код толиких српски срезова изабрао за себе баш Ердевички, то је знак да и он волс сести на столицу, која је чиста и никаквом шпекулативном филозофијом окаљана. Да * је то од барона Живковића лепо и красно, то признају и Ердевичке буве и обећавају да ће бити благодарне. Даклем барон Живковић може бити с&гуран, да га Ердевичка бува неће ујести.

Београдски „Радник" баш је сад забрањен за Угарску, кад је „Недељни ЈГист" почео из њега да прештампава чланке. Сад или је Тиса мудар патриота а Јаша заврзан, — или је (боже прости) обратно. Или је „Радник" такав таузендкинстлер, да уме раздвојити брудер Јашу од његовога патрона.

Пештански судови сада готово ништа друго не раде, нсго решавају процесе брачних развода. Забога, зар већ и жене увиђају, да се с тим људима не може изаћи на крај! ?

„Нед. Жист. * курентира Чакру : Где си Чакра да судиш Матици, што нема довољно новаца да награди то и то дело! (Зар је Чакра већ и за „Нед. Лист* изгубљен ?).

Три Хрвата за 50 кр. Како је Др: Аугуст Шнекенмајер себе, колегу свога Дра. Јулиуса Ајбишталера и жупника Фердинанда Оргелбауера за 50 н. у Сремске хрвате преобразио, доказује овај Брзојав. Предан у Руми 14 (8) 1881 у 11, ч, 12 м. Стигао у Вуковар 14 (8) 1881 12 ч. 11 м. Дру С р п њ у Ајбишталеру у Вуковару. При данашњој конФеренцији у Руми завадише се Срби жестоко. Изгледи за Сремске Хрвате најповољнији, Победа нашег кандидата жупника К о њ ослава Оргелбауера готово извесна. Др. Коловоз Шнекенмајер.