Starmali

'230

„СТАРМАЛИ. БРОЈ 29. ЗА 1881,

Шетња по Новом Оаду. ХС1. У „Школском листу" (бр. 19.) етоји (по неком страном листу) од речи до речи ово: „Да будеш сигуран од грома не треба што друго да р а д и ш, него да уђеш за време грмљавине у п р остран кавез, који је сав од метала, а налази се у потпуној проводној вези са земљом." Ово је јасно и не треба тумачења. Чим даклем стане грмити, ами,,нетреба штодругода р а д и м о," него одмах сви у простран кавез, ,,који се налази у потпуној проводној вези са земљом!" У Новом Саду имаде преко 20.000 душа, и ти сви кад грми, ,,не треба што друго да раде," него сваки да уђе таки у кавез од метала и да чучне. С тога би ваљало што скорије да се набаве за Нови Сад 20.000 казеза од метала ако не могу Фабрике брзо саградити толику силесију од кавеза, могли би се покуповати кавези од каквих банкротираних менажерија, па понамештати по улицама и довести их у потпуну проводну свезу са земљом. Али док ти кавези не буду са свим популарни, дотле ћемо моћи само нашу велику господу тим начином од грома чувати, те им набавити кавезе од лавова, мајмуна, рисова, курјака, лисица и т. д., а ми сиротиња мораћемо се још по старом свом обичају склањати од грома по бирцузима, каванама, по зиданим од цигље (а не од метала) кућама, које такође имају „погпуну свезу са земљом." Ал кад тај сомборски лист (којем, озбиљно буди речено, свака част и поштовање, као ваљаном нашем педагошком листу!Ј, кад тај лист зна тако сигурну заштиту од грома, за што нам он није давно већ препоручио и какву сигурну заштиту од Громова (мал' не рекох Германа, ал' шта ћу кад су налик!) ? Да ли би и за њих, хоћу рећи, за њега требао какав кавез од метала, и да ли ти препоручени кавези имају, као и други кавези, своје решетке и валове, и да ли морају бити свезани са з е м љо м, и нека нам се каже са колико ланаца земље? Онда ћемо одмах расписати „конкурз" за тај Г р о м а н о в кавез. Ми смо до сад у кавезима држали само тице, и то свакојаке тице, али ти кавези не стоје „у потпуној свези са земљом,* него их обично обесимо о клин, па мени се чини, да ћемо и те од грома препоручене кавезе — обесити о клин. Премда ако ћемо нашто имају они право, који су тај кавез измислили. Од грома се троба чувати. Само би ја Фарадеју, измишљачу те справе, препоручио једну модификацију. Он вели да треба кавез да буде од м е т а л а, пошто су пак м е т л е (и вишњеве и оне беле) за тај посао скупе, то би много боље било, да се ти кавези праве од коприва, прво што је јеФтиније, а друго што је и сигурније од грома, јер — као што знамо — громнећеу к о п р и в е (Ваљда се боји да га не ожегу.) А коприве је лако наћи, добри ботаничари могу да је позааду и у помрчини, само кад је опипају.

Не би рђаво било, кад би се измислили кавези и за друге разне непогоде: за кишу, мраз, тучу, ватру, воду, и т. д. Тако н. пр. добро би било, кад би сваки газда од винограда, кад види да ће доћи мраз или лед на виноград му, а он за времена узме свој виноград, и стрпа га у кавез, који има „потпуну ироводну свезу са земљом"; исто тако кад се појави у вароши ватра, онда би сваки требао своју кућу да унесе у кавез од метала, те би био сигуран, Да му неће изгорети; кад би какви весели бећари покисли — т. ј. кад удари већ врло мокра киша, ваљало би их одмах стрпати у кавез, док се време не осуши и т. д ' Аб.

1276 фор. 80 нов. При избору посланика само у једноме месту Сотину у Срему потрошена је горња сума, словом: хиљаду двеста седамдесет и шест Форината и 80 новчића, и то на ове рубрике, као што гласи крчмара ХСсавера Штерла рачун: 8 буради пива по 7 Фор. . . ф . 56.960 литара белог вина по 48 н. ф . 460.80 1050 литара шилера по 40 н. ф . 420.10 литара ракије а 60 н. . . ф . 6.4 литре шљивовице по 1 ф. . ф . 4.За јела ф . 250.За покрадене и полупане чаше и Флаше ф . 80.Свега . . . ф . 1276.80 Као што „Сремски Хрват" уверава, то је крчмар давао по налогу начелника општинског Ивана пл. Божића, па кад се било појело и попило за 700 ф . крчмар оде начелнику и пита : да ли још сме давати, а Божић јс гаредио да се и даље даје. То је сге лепо и красно, поштено и благородно, Бедековић јо министар, па може своје бираче и почастити, али само једна маленкост још заостаје, а то је то: што сад посде избора ту багатеду од 1276 фор. и 80 н. неће кукавном крчмару нико да пдати, те се овај обратио на суд и чека решење. Вредно је и то споменути, да (као што „Сремски Хрват" приповеда) — др. Пејичић хандлује с крчмарем и нуди му 400 Фор., па да се изравна ствар, но крчмар није јео лудих печурака да пристане на то, него хоће суд да реши. Овој ствари не треба коментара, али ћемо навесги, какву науку црпи отуда један лист — не српски, него чисто хрватски — он вели: „Сваки је луда, који подвоји (посумња), да су избори чисти израз слободне воље бирача ."